Ako zakon bude izglasan, što može biti ovog leta, on će dovesti do regulisanja statusa i zatim davanja državljanstva u odgovarajućem roku milionima ljudi bez dokumenata, uglavnom Meksikancima, koji žive u SAD.
Posle dve nedelje rasprave tokom koje je 18 senatora Odbora za pravosuđe izglasalo oko sto amandmana, tri republikanska senatora priključila su se desetorici demokrata da usvoje konačni tekst nacrta ovog zakona. Usvojena je poboljšana verzija predložene reforme o kojoj je mesecima iza zatvorenih vrata razgovaralo osam senatora iz obe stranke - republikanaca i demokrata. To što su se tri republikanska senatora priključila jučerašnjem glasanju tebalo bi da olakša usvajanje teksta u Senatu. Pristalice reforme očekuju da će novi zakon imati ogromnu podršku u Senatu. Obe partije su pristale na kompromise, nekoliko predloga je odbačeno iz teksta da bi se dobila najšira moguća podrška u Senatu, pod kontrolom demokrata, ali i u Predstavničkom domu, koji kontrolišu republikanci. Na primer, demokrate su povukle predlog da se dozvoli homoseksualnim parovima jednak tretman kao heteroseksualnim parovima po pitanju spajanja porodica, da se ne bi udaljila druga strana.
Svi koji budi aplicirali za državljanstvo treba da ispune neke uslove - da su ušli u zemlju pre 31. decembra 2011. godine i da su u kontinuitetu prisutni u SAD.
Zauzvrat republikanci traže jačanje kontrole granice sa Meksikom izgradnjom novih ograda i uvođenjem kompjuterskog sistema da se identifikuju osobe koje ostaju u zemlji i posle isteka njihovih viza.
Pored toga, zakonom se stvara novi program za niskoobučene strane radnike i dozvoljava ulazak u zemlju visokokvalifikovane radne snage, mada na mnogo višem nivou nego što je sada slučaj.
Zakonom se podiže granica takozvanih "haj-tek" viza, poznatih pod imenom H-1B, sa 65.000 na 180.000 ali je republikanac iz Jute Orin Heč lobirao da se eliminišu restrikcije američkim kompanijama koje žele da angažuju inženjere i programere iz inostranstva.
Kompromisnim amandmanom ukinuta je obaveza koju su kompanije imale da tehnološke poslove prvo ponude Amerikancima, pa tek onda strancima, osim za firme čiji rad zavisi od stranaca više od 15 odsto.
Istovremeno se od vlade traži da preduzme skupe nove korake da se zemlja obezbedi od buduće ilegalne imigracije.
Izvor: Beta, Blic