Računica koja to potvrđuje zasnovana je na merenju enegije oslobođene u vazduhu tokom 40 minuta trajanja i množenju dobijenih vrednosti sa razmerama i trajanjem nepogode.
Hirošima posle eksplozije nuklearne bombe / Foto: nucleardarkness.org
Nacionalna meteorološka služba SAD u četvrtak je ovaj tornado klasifikovala kao nepogodu klase EF-5, imajući u vidu njenu širinu, ozbiljnost štete i brzinu vetra koja je, prema procenama, iznosila između 320 i 340 kilometara na sat. Tornado klase EF-5 je najjači vetar na Zemlji.
Najveća ikada zabeležena snaga vetra iznosila je 486 kilometara na sat i izmerena je radarskim putem za vreme tornada tipa EF-5 koji je 3. maja 1999. pogodio grad isti grad - Mur u SAD.
Tornado klase EF-5 je najjači vetar na zemlji / Foto: Beta, AP
Prema rečima meteorologa sa Univerziteta Pensilvanija, nastanak ovako jake nepogode zahteva da se stekne čitav niz uslova i to tačno u određenoj količini. Za tornado je, recimo, potrebno prisustvo vlage u vazduhu, ali ako je ima previše, vetar može i da zamre. A kada se idealni uslovi steknu - čuvaj se ko može! Prirodna stihija ruši sve pred sobom.
Tornado - najveće misterija za meteorologe
Najjači vetar na planeti i veća misterija od uragana
Uz sve to, uragani, zimske oluje, toplotni talasi i druge velike nepogode nauci su bolje poznati i lakše mogu da se predvide od tornada. Razlog je taj što je čak i tornado poput onoga koji je pogodio Mur, dug preko 30 kilometara, sa meteorološke tačke gledišta je pojava koja se događa retko, teško joj je ući u trag, a još teže se može proučiti.
Stoga tornada predstavljaju veću misteriju od svojih rođaka uragana.
Pročitajte više o tornadu u Oklahomi ovde.
Izvor: BLIC