Ona je načelnica Odeljenja za genetiku u Bostonskoj dečjoj bolnici, gde se radi prenatalna dijagnostika, odnosno uz pomoć testova ženama još u trudnoći otkriva od kojih bolesti bi dete u budućnosti moglo da boluje.
"Dešifrovanje celog genoma se sada posebno radi u prenatalnoj dijagnostici, ali može i nakon rođenja. Obično ih rade žene koje u porodici imaju neko nasledno, teško oboljenje. Na ovaj način neke bolesti mogu da se preveniraju ili da se osmisli terapija i lečenje pre nego što se dete razboli", rekla je Tanjugu Mira Bjelotomić Ajrons.
Ova dijagnostika još uvek je veoma skupa i, prema njenim rečima, radi se samo na nekoliko najvećih univerziteta u Americi, tako da se ne može očekivati da uskoro počne da se primenjuje i u Srbiji.
Naša sagovornica kaže da čitanje genoma u Americi košta pet do deset hiljada dolara i da se radi na tome da bude dostupno što većem broju ljudi.
"Napredovanjem tehnologije smanjiće se cena testova, ideja je da bude oko 1.000 dolara, kako bi bilo dostupno što većem broju ljudi", naglasila je ona.
Prof.dr Mira Bjelotomić Ajrons nedavno je boravila u Srbiji na četvrtoj Konferenciji srpske medicinske dijaspore. Kako je rekla Tanjugu, imala je priliku da sarađuje sa mnogim srpskim genetičarima.
Ona smatra da Srbija, što se tiče kadrova i znanja, ne zaostaje za Amerikom i ističe da je veoma važno da genetičari međusobno sarađuju, a skupovi poput Konferencija srpske medicinske dijaspore su, kako objašnjava, odlična prilika za upoznavanje i razmenu iskustava.
"Genetika, kao relativno mlada nauka, nije dovoljno upoznata sa svim retkim bolestima i zato je važno da genetičari međusobno razgovaraju i razmenjuju iskustva, ne samo unutar jedne države, već na svetskom nivou. Ideja je da se saradnja ostvari i sa genetičarima u Srbiji", naglasila je ona.
Zahvaljujući savremenoj tehnologiji nije neophodno, kako kaže, da se genetičari sastaju, već se razmena iskustva i konsultacije mogu obaviti i putem savremenih sredstava komunikacije, poput Skajpa.
Izvor: B92