Ovako je bilo – prvo polufinalno veče Eurosonga i mrzovoljan status na FB povodom toga. Pada prvi komentar ispod:
„Gomila smrdljivih pedera i lezbejki!“
Zapravo, bilo je „Гомила смрдљивих педера и лезбејки“, mislim da ćete uočiti malu ali značajnu razliku. Ja sam neumorno, ali neumorno, o srpskoj ćirilici govorio kao o brendu, i kulturološkom i estetskom raspravljajući se bez kraja i konca sa tkz. drugosrbijancima koji su u njoj videli odraz plemenskog primitivizma i sveopšte mentalne zapuštenosti.
Počinje nešto da me žiga u predelu jetre kada je vidim. Mene, koji sve papire u Francuskoj potpisujem ćirilicom, iako mogu i latinicom, ali neću.
Odgovorio sam na komentar – „Gomila smrdljivih pedera i lezbejki? Smrdljiva ti ta ružna žena debilu retardirani, napušiš se kurčine masne, paćeniku“.
I za vas koji ćete se sada sablaznuti nad mojom prostotom ali ne i nad njegovim „mišljenjem“ i uzeti je kao corpus delicti moje netolerantnosti, tolalitarizma ideologije, satanizma, ateizma, mondijalizma, masonstva, mentalne inferiornosti .... (dopisati po želji) imam isto jednu poruku:
Marš u kurac!
Red je da kulturno ležiš na podu dok te šutiraju u glavu. Nije lepo čak ni ruke da podigneš. Hriščanski bonton. Ma, how sweet ... važi, evo od sutra ....
Mogao sam na keca da vam nešto sa sigurnušću kažem o liku koji je ostavio komentar o smrdljivim pederima i lezbejkama. Mogao sam, na žalost, na osnovu komentara, ćirilice, i profilne slike sa ženom u zagrljaju, da se kladim u šta god hoćete da je lik uzorni hrišćanin. Normativni pravoslavac svetosavac. Zove se Дејан Нина Рајковић.
Molim?! Nemam pravo da otkrivam njegovu intimu? Kad navijač na utakmici crnom fudbaleru baci bananu na teren, ja hoću da ga kamera usnimi. U krupnom kadru. I ako ja mogu da imenom, prezimenom i slikom stanem iza svega što kažem a pretnje koje dobijam su anonimne, sa slikama iz crkvenih kalendara ili s fantomkama preko lica, jer ništa junaka ne čini junakom tako kao fantomka, e onda i ja mogu da screenshotujem sliku ovog normativnog pravoslavca čiji je hrišćanski, ljubavi pun komentar, upro prst u sve njegove „sumnjive“ bližnje, osuđene hrišćanskom ljubavlju na strah, ćutanje, sramotu ...
Evo stvari koje sam prepisao sa profila ovog svetosavca.
Status: „Kad otvoriš usta, tvoje reči treba da vrede više od ćutanja“.
Drugi status: „Pravoslavlje (čitaj: ljubav) koje nije delatno je krivoslavlje“.
O sebi Dejan, inače, profesor astrofizike, kaže: „Pripadam srpskoj pravoslavnoj crkvi po rođenju, življenju, razmišljanju, osećanju i htenju. Slobodnom voljom, pod punom odgovornošću ispovedam pravoslavnu veru, Gospoda Isusa Hrista, Svetu Trojicu, Presvetu Bogorodicu ... Trudim se da živim pravoslavno.“
Ja mu verujem. Štaviše, bio sam siguran i pre nego što sam pročitao.
Na profilnoj slici sebe je tagovao kao „Hristovog ratnika“. U uskršnjem statusu kaže – „Ja sam Hristov ratnik. Nisam jedini. Ima nas još. I muških i ženskih. I na fejsu. Dužnost i obaveza nam je da služimo Bogu i ljudima. Da se ispovedamo jedni drugima, da volimo i pomažemo jedni druge. Da delatno živimo pravoslavlje i sve što radimo da radimo u slavu Božiju“.
Na žalost, nije jedini. Ima ovakvih papkara koliko hoćeš. Delatnih hrišćana.
Profesor astrofizike Dejan Rajković je član mnogih grupa tipa Sv. Spiridon Trimifutski i Simeon Mirotočivi, ali meni je posebnu pažnju privukla grupa pod nazivom „Psihoterapija i hrišćanstvo“.
Da sumiram, pa vi raspetljajte – gomila smrdljivih pedera i pravoslavna ljubav, Hristov ratnik i profesor astrofizike, psihoterapija i hrišćanstvo ...
Psihoterapija, zaista ... možda SZO jednog dana nakamari intelektualnog i profesionalnog poštenja da religioznost stavi na spisak mentalnih poremećaja. U kategoriju u kojoj je izlistala kojekakve oblike iluzornosti o prirodi stvarnosti, kao što je šizofrenija.
Profesor astrofizike Hristov ratnik na svoj profil kači i predivne NASA fotke dalekih galaksija.
Kako je lutajućeg proroka iz bliskoistočnih pustara od pre dva milenijuma o kome istorija nema nijedan jedini pouzdan izvor u svojoj glavi prekopčao sa zvezdama udaljenim hiljade svetlosnih godina, nemam pojma. Možda bi neki stručnjak hrišćanske psihoterapije znao da nam objasni. Psihologija, ona nehrišćanska, opisuje nam fenomen kognitivnog aparthejda - sposobnost da se oko naučnog znanja postavi neprobojni zid i uspostavi potpuna izolacija tog znanja od religijskog verovanja koje protivreči naučnim koncepcijama.
Hristov ratnik astrofizičar morao bi da zna ovo - Zvezda Severnjača koju mi za vedrih noći možemo da vidimo možda je nestala u nekom trenutku od početka četrnaestog veka naovamo – ono što mi vidimo je svetlost koja ju je napustila onog dana pre 680 godina, koliko joj je potrebno da stigne do nas. Astronomi predpostavljaju da postoji na stotine milijardi galaksija, desetak hiljada ih je vidljivo sa Zemlje, u našoj galaksiji „Mlečni put“, postoji između 100 i 300 milijardi zvezda od kojih se oko 2.500 mogu videti golim okom sa Zemlje. Procena je da oko 275 miliona zvezda dnevno nestaje u svemiru koji se može posmatrati. A nove se rađaju.
Profesor Hristov ratnik astrofizičar veruje da u takvom svemiru postoji bog koga moramo neprestano umoljavati i odobroljavati i moljakati i koji zna šta se dešava u glavi svakog od nas i odgovara na naše molitve i jako mu je stalo da seksualne aktivnosti - mi, vrsta koja živi na, u kosmičkim razmerama, jednom beznačajnom nebeskom telu kakvo je Zemlja - obavljamo isključivo onako kako nam je propisao, ili ćemo nekako biti kažnjeni, najverovatnije u vidu kakave elementarne nepogode (koje se, inače, dešavaju i na planetama bez života). Profesor Hristov ratnik zna mu čak i pol.
Ja mislim da je pitanje reputacije fakulteta koji mu je izdao diplomu (a to je, kako mu piše na profilu, Matematički fakultet u Beogradu) da mu je oduzme. Zaboga, šta ga je ta ugledna visokoobrazovana institucija naučila?!? Da stvar bude gora, Hristov ratnik astrofizičar je i sam prosvetni radnik (ako je verovati podacima sa njegove FB stranice, i to u Matematičkoj gimnaziji i XIV beogradskoj). Nije da sam, s osmogodišnjim radnim iskustvom u srpskim srednjim školama, imao nekih iluzija spram nastavnog kadra. Ali, ipak. Ima li ambis dno? Pišite ministarstvu prosvete, dragi poreski obveznici s minimumom očuvane građanske svesti! Pišite i ministarstvu zdravlja ako naiđete na lekara sa diplomom medicinskog fakulteta koji vas leči tako što vam gasi ugljevlje i klati viskom iznad čela. Isto je to.
Završavam ovaj portret hrišćanskog astrofizičara, sans retouche, i čitam vest o poseti Andreja Pejića Beogradu. Volim Andreja. Baš ga gotivim.
Volim ga jer je polu Hrvat, polu Srbin iz Bosne. A tako je epski zajebao sudbinu. Volim ga što se zove Andrej, što će reći muževan na grčkom, a jedan je od najtraženijih ženskih modela na svetu. Volim ga što je svoj. Volim ga što je tražio 10.000 evra za reviju u Beogradu. Volim ga što su sitne i zle duše ljubomorne na njegov uspeh i slavu. Volim ga što biste ga vi najradije tukli a on ima milione. Koje je zaradio mešajući kukovima na visokim štiklama.
Ispod članka komentar normativnog pravoslavca Aleksandra Savića (ćiriličan, naravno): „Andrej (ili Andrea) lepo je što ti se sviđa naš grad. Interesantno je možda da danas posetiš i stadion u Humskoj, pa izaberi, ili na jug ili na sever. Obežavam ti izuzetan i nezaboravan provod!!! Obuci i te helankince ... „
Sedam lajkova ispod.
Otvaram profil, cover fotka dete sa šajkačom i kokardom. Na drugoj sa kokardom i mašinkom. Žao mi dece. Izrašće ili u svog oca retardiranog normativnog pravoslavca ili pedera koga bi rođeni otac utukao motkom, da l’ na severu da l’ na jugu stadiona.
Evo slike i ovog božjeg čoveka, predvidivo, člana brojnih bogomoljačkih grupa, među kojima i „Dobrotoljublje“ (?!?!?). Pogledajmo hrišćanskoj ljubavi u oči. Ubistvena je.