Cene nafte na svetskim robnim berzama započele su poslovnu sedmicu na nešto nižem nivou posle izjave saudijskog ministra za naftu da OPEC želi da izbegne kolebanje cena i nastojanja američkog državnog sekretara Kondolize Rajs da nađe diplomatsko rešenje za nasilje u Libanu i Izraelu. Američka laka nafta na berzi u Njujorku juče je koštala 73,85 dolara po barelu, a evropski „brent“ u Londonu 73,12 dolara. Saudijski ministar Ali Naimi je izjavio da članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) žele stabilnost na svetskom tržištu i nastoje da izbegnu fluktuiranje cena ili njihov rast na nivo koji bi ugrozio svetsku privredu.
„OPEC je zabrinut za stabilnost na međunarodnom tržištu“, kazao je Naimi posle sastanka s nigerijskim ministrom za naftu Edmundom Daukoruom, koji je i predsednik naftnog kartela. OPEC, koji obezbeđuje više od trećine nafte na svetskom tržištu, smatra da je tržište dobro snabdeveno i da kartel nema uticaja na geopolitičke tenzije koje uvećavaju cenu. Iznenadan sukob između Izraela i Libana koji je počeo 12. jula podigao je cene nafte na rekordnih 78,40 dolara po barelu zbog strahovanja da bi mogao da preraste u regionalni rat i poremeti isporuke nafte s Bliskog istoka, posebno iz Irana, koji je drugi najveći proizvođač u OPEC. Mada su cene popustile posle izveštaja o rastu zaliha nafte i derivata u SAD protekle sedmice, one su još uvek za 22 odsto veće nego lane zbog nastavka bliskoistočne krize. Ublažavajući efekat na tržište glavne energetske sirovine imala je i prošlonedeljna izjava čelnika američke Uprave federalnih rezervi Bena Bernankija da povećanje cena energije jasno šteti ekonomiji kako u pogledu realne aktivnosti, tako i u pogledu inflacije. (“Pregled”)