Bez rebalansa budžeta za 2013, kojim je za povećanje plata u javnom sektoru i penzija u oktobru predviđeno 15 milijardi dinara, mera zamrzavanja ovih davanja, o kojoj i dalje bar zvanično ne postoji saglasnost u vladajućoj koaliciji, ne može da se sprovede. Rebalans treba da izglasa 126 poslanika.
Za stopiranje rasta penzija potrebne su, kažu u Fiskalnom savetu, izmene Zakona o budžetskom sistemu, o čemu bi morala da se izjasni skupština. Za uštedu tridesetak milijardi dinara neophodan je rebalans budžeta, za čije izglasavanje vladajuća koalicija treba da ima podršku najmanje 126 poslanika.
Takav scenario je zasad neizvestan, jer članovi Vlade po tom pitanju nemaju, bar za javnost, isti stav. Tokom jučerašnjeg dana, u roku od svega nekoliko sati, premijer i lider SPS-a Ivica Dačić i vicepremijer i lider SNS-a Aleksandar Vučić izneli su potpuno oprečna mišljenja.
Dok Dačić tvrdi da od zamrzavanja plata i penzija nema ništa, jer to nije u programu Vlade, Vučić kaže da podržava nepopularne mere ako su dobre za građane, ali da o tome odlučuje Vlada.
- Nemamo pravo da obmanjujemo javnost i zarad trenutnih političkih poena ukidamo budućnost našoj deci - poručio je Vučić.
Najizričitiji u odbijanju predloga za zamrzavanje primanja penzionera i radnika u javnom sektoru su poslanici PUPS-a, koji tvrde da oni tako nešto neće dozvoliti.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže za "Blic” da uštede koje se postižu zamrzavanjem plata i penzija nemaju alternativu.
- Potrebne su velike uštede, koje se ne mogu napraviti na ukidanju agencija i sličnim merama - kaže Arsić. On dodaje da bi se ova odluka mogla izglasati i bez podrške PUPS-a, ali da bi u tom slučaju Vlada izgubila komotnu većinu koju sada ima.
Bez podrške SPS-a, međutim, ovakvu odluku nije moguće sprovesti, osim ukoliko to u parlamentu ne podrži 11 poslanika neke od opozicionih stranaka.
U iščekivanju ishoda dogovora koalicionih partnera, privrednici podržavaju predlog ministra finansija Mlađana Dinkića da plate u javnom sektoru prate kretanje zarada u privatnom.
- Neprirodno je da javni sektor ima veće plate od preduzeća koja se bave proizvodnjom ili trgovinom, na osnovu kojih se obezbeđuju porezi koji se kasnije prelivaju na plate u javnom sektoru - kaže Željko Sertić, predsednik PKS.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da problem Srbije nije ogromna razlika u platama radnika koji rade za državu i kod privatnika, već to što je mali broj ljudi zaposlen u proizvodnji, dva puta manje nego u Sloveniji.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, kaže da su Srbiji hitno potrebne reforme koje bi dale pozitivan rezultat tek za dve do tri godine.
Izvor: Stevan Veljović/Bojana Anđelić za Blic