Ovo je jedna od značajnih novina u nacrtu novog zakona o prekršajima koji bi, prema najavama iz Ministarstva pravde, uskoro mogao da se nađe pred poslanicima u Narodnoj skupštini.
"Prekršajni nalog se izdaje samo za prekršaje za koje je predviđena kazna u fiksnom iznosu. Ako osoba protiv koje je izdat nalog plati polovinu kazne u roku od osam dana od dana prijema naloga, biće oslobođena plaćanja druge polovine kazne. Onaj ko smatra da je nepravedno kažnjen, primerak naloga može da pošalje u sud i time automatski pokrene prekršajni postupak. To je postupak po zahtevu za sudsko odlučivanje i predstavlja vid sudske zaštite od samovolje i grešaka, odnosno neadekvatnog ponašanja predstavnika državnih organa. Ako sud nađe da građanin nije u pravu ne može da izrekne veću kaznu od one koja je naznačena u prekršajnom nalogu", objašnjava za "Blic" Zoran Pašalić, vršilac funkcije predsednika Višeg suda i član radne grupe za izradu pomenutog zakona.
On dodaje da nalog izdaju ovlašćena lica koja vrše kontrolu i imaju pravo nadzora, kao što su, na primer, policajci i inspektori.
Ilustracije radi, prekršajni nalog može da se izda zbog prodaje robe kojoj je istekao rok ili remećenja javnog reda i mira.
"U zemljama u kojima je uveden, prekršajni nalog se pokazao kao nešto što znatno rasterećuje sud. Na ovaj način broj predmeta u prekršajnim sudovima Srbije smanjio bi se bar za četvrtinu", ističe Pašalić.
Novinu predstavlja i uvođenje jedinstvenog registra prekršajnih sankcija u kome će se naći imena svih prekršajno kažnjenih osoba. Ovi podaci će se umesto dve čuvati četiri godine, pošto je rok zastarelosti za prekršaje po rešenjima iz novog zakona duplo povećan.