AC/DC

Kada se u Beogradu dešava nešto veliko i važno, to se celog dana oseća u vazduhu... Nije to samo zbog gužve i zatvorenih ulica oko stadiona... ima nečega i u tome što desetine hiljada ljudi godinama čeka da uživo vidi jedan od najvećih rok bendova svih vremena! Nismo ih čekali samo mi, mnogo je fanova moralo da dođe do Beograda, jer im je ovo bio jedini koncert u regionu. I nije im, očigledno, bilo teško da doputuju iz Bugarske, Mađarske, Hrvatske, Slovenije, pa čak i iz Rusije ili Italije, jer grupa AC/DC to definitivno zaslužuje!

Spremna publika
Tako ste još oko podneva mogli da vidite grupice fanova u parkovima u okolini stadiona, strance sa rančevima i AC/DC majicama kako šetaju centrom grada, bračne parove u srednjim godinama kako se u istim takvim majicama šetaju držeći se za ruke... Da, zbog svega toga može da vam se dogodi da shvatite da se nešto bitno događa u gradu...
Onda se približite stadionu Partizana i već izdaleka vidite ogromne crvene „kapice“ sa đavoljim rogovima, na bini koja nekoliko metara „viri“ iznad stadionskih tribina.

Godinama čuvane ili sveže pazarene majice sa imenom omiljenog benda, rajfovi sa crvenim, svetlećim „rogovima“, kačketi i outfit po uzoru na Angusa Janga (Young), mnogo starijih rokera koji su dočekali da ove Australijance čuju na „svom terenu“, ali i iznenađujući broj klinaca koje su roditelji doveli da na vreme osete istinski spektakl.

Polako i sa osmehom su se svi raspoređivali po stadionu, dok su Novosađani iz grupe „Amajlija“ pokušavali da zagreju okupljene. U to vreme ste još i mogli da relativno lako dođete do toaleta (kojih je inače bilo samo u zadnjem delu partera!) ili do šanka, a već oko pola osam to je postalo nemoguća misija!

Nešto više podrške imala je grupa „The Answer“, stadion se punio i lagano dobijao izgled pravog koncertnog prostora, i kako je padao mrak na Beograd, sve su upadljiviji bivali oni svetleći rogovi kojih je bilo na hiljade!

Tačno u 21h, svetla na bini najavila su izlazak grupe koju su svi toliko čekali! Pun mesec na video bimu, pruga, voz.... slike koje najavljuju očekivan početak uz pesmu „Rock ’N Roll Train“ sa njihovog najnovijeg albuma „Black Ice“ iz 2008. godine, koji i promovišu ovom turnejom. Masa je oduševljeno zavrištala kada je na bimovima ugledala u krupnom planu Angusa Janga, Brajana Džonsona (Brian Johnson) i ostatak ove fantastične ekipe! „It’s good to be here!“ uzviknuo je Džonson kada je prvi put pozdravio publiku, onako simpatičan, u potpuno istom fazonu u kakvom je uvek bio... Njegov „vrišteći“ glas prolamao se vazduhom, a više od 40 hiljada ljudi verovatno je isto tako pomislilo da je dobro što su oni ovde...

Nastavili su sa "Hell Ain't a Bad Place to Be" sa sjajnog četvrtog albuma „Let There Be Rock“ iz ’77. a onda su prešli na 80. godinu i odsvirali „Back in Black“ sa istoimenog izdanja. Veliki crveni rogovi su pulsirali i svetleli sve vreme, a iz ogromne lokomotive koja je stajala na sred bine izlazila je para. Veliko AC/DC zvono čekalo je svoj trenutak...
Vratili su se na novi album pesmom „Big Jack“, a zatim nastavili sa "Dirty Deeds Done Dirt Cheap", sa albuma „Dirty Deads“ iz 1976.

Ovo se ne propušta
Neverovatna energija osećala se u vazduhu! Takav bend, takva bina, takve pesme... U svakom trenutku osećate se kao deo nečeg važnog, nečeg što se ne propušta i za šta znate da ćete dugo posle toga prepričavati. Publika je s oduševljenjem prihvatala svaki ton i pratila svaki njihov pokret, a oni su opušteno i profesionalno do krajnjih granica obavljali svoj deo posla... Nije to ni čudno kada pomislite da su prvi singl izdali pre 35 godina, ali ostali su veliki baš zbog te energije koju i danas imaju i koju dele sa publikom. Beskrajno simpatično izgleda i sada, kada ima 54 godine, ono Angusovo karakteristično poskakivanje po bini sa gitarom (koje je „ukrao“ Čaku Beriju!), po kojem ga prepoznaju, ali i njegov i Brajanov već godinama nepromenjen stil koji imitiraju svi najveći fanovi grupe širom sveta!

Nije mogla ova svirka da prođe bez "Thunderstruck" sa albuma „The Razors Edge“ iz 1990... Munje na video bimu i hiljade ruku u vazduhu propratilo je jedan od njihovih najvećih hitova ikada snimeljnih! Nakon toga opet je na red došao novi album, i naslovna numera „Black Ice“, a onda opet u sedamdesete...

Brajanovo „This is a song about the diiiirty woman!“ bilo je dovoljno za vrisak u publici koja je shvatila da je to najava za „The Jack“, pesmu sa „TNT“ iz 1975. Ceo stadion je sa njima pevao „She’s got the jack!“, a onda je Angus Jang krenuo da... izvodi striptiz! Deo po deo odeće skidao je sa sebe, a onda pokazao i zadnjicu! Tačnije, bokserice sa natpisom „AC/DC“ ! Ponovo je uzeo gitaru i nastavio da svira, dok je publika uz osmehe tapšala!

Huk i ruke u vazduhu
Zvono se lagano spustilo sa vrha bine, a njegov zvuk najavio je i pesmu „Hells Bells“ sa albuma „Back in Black“, na kojem su se zadržali još nekoliko minuta uz „Shoot To Thrill“ .
Pesmu „War Machine“ sa novog albuma najavio je, i pratio sve vreme, animirani film koji je počeo sa avionima, bombardovanjem, topovima... a završio se tako što je iz aviona ispalo ono njihovo zvono i poklopilo ratni brod... Usledile su još i "Dog Eat Dog" iz 77, i najsvežiji singl sa novog albuma "Anything Goes", a onda je krenulo veliko finale!
Prepoznatljiv početak velikog hita kakav je "You Shook Me All Night Long" propratio je huk oduševljenja koje je trajalo tokom cele pesme, hiljade i hiljade ruku bilo je sve vreme u vazduhu, i svi su uglas pevali sa njima. Još veća „ludnica“ nastala je kada su na nju nadovezali „TNT“, a kada se na lokomotivi pojavila i Rouzi, ogromna lutka na naduvavanje koja je redovan „gost“ na njihovim koncertima, bilo je jasno da ćete morati da promuknete pevajući „Whole Lotta Rosie“! Istetovirana, punačka i zdravo „obdarena“ Rouzi je „đuskala“ na lokomotivi, a Brajan je sa preko 40 hiljada pratećih vokala izvrištao jednu od sigurno najpoznatijih pesama koju su snimili.

Nije se „temperatura“ na stadionu snižavala još neko vreme... Usledila je „Let There Be Rock“! Na video bimovima smenjivale su se naslovnice sa njihovih ranijih albuma, kao svojevrstan omaž karijeri koja traje preko tri decenije. Tada je napokon bio iskorišćen i onaj prolaz koji je delio publiku u fan pitu, kao i mala bina usred stadiona na kojoj se Angus odjednom pojavio, na iznenađenje svih onih koji su mu sada bili mnogo bliže! Svirao je solo dok se ta mala bina lagano podizala, a onda se odatle stadionom razletela gomila konfeta! Ova fantastična slika ubrzo se završila, Angus se vratio na „veliku“ binu nastavio svoj dugački solo na gitari. Kratak pozdrav, i regularan deo koncerta bio je gotov.

Taman kad pomislite „Pa kako kraj koncerta, kad pre?“ shvatite da je prošlo već sat i 45 minuta koje niste ni osetili, jer ste konstantno uživali u onome što se događa.
Višeminutni pozivi na bis, a onda još jedna od pesama koju smo čekali... „Highway to Hell“ sa istoimenog albuma iz 1979. godine. Znak AC/DC „goreo“ je u plamenu na video bimu! Kada su se na bini pojavili topovi, onima koji bend dobro „poznaju“, bilo je jasno da je to kraj, i da je došao trenutak da čujemo „For Those About To Rock“,
„We salute you, Belgrade!“, vatromet i kraj!

Fenomenalan koncert, loša organizacija
Ako je bilo šta i moglo da pokvari utisak sa ovog nastupa, to su mogle da budu stvari koje nemaju veze sa bendom. Premalo šankova, nedostupni toaleti, neverovatne gužve na izlazima i skandalozno ponašanje organizatora prema fotografima medijskih kuća koje su dobile akreditacije, ostavljaju prilično loš utisak. Mi, nažalost ne možemo da postavimo galeriju fotografija jer je naš fotograf bio onemogućen da obavi svoj posao. Ali to su greške na kojima organizatori treba da uče.

AC/DC, s druge strane, mogu samo da daju lekcije... Brian Johnson, Angus Young, Malcolm Young, Cliff Williams i Phil Rudd uradili su sve što mogu i znaju da nam pokažu zašto toliko dugo traju, zbog čega su decenijama jedna od najvećih svetskih rok grupa i kako se na pravi način dobra energija deli sa publikom.

Kada me je na povratku sa koncerta sredovečni radnik u prodavnici pitao: „Kakav je bio koncert?" (podstaknut mojom AC/DC majicom), nije se iznenadio odgovorom „Uh, jedan od najboljih na kojima sam bila!“ Nećete se ni vi iznenaditi ako to čujete od još četrdesetak hiljada ljudi koji su ovom koncertu prisustvovali!