To znači da je streljan dva dana nakon što je osuđen na smrt.
Prvi osnovni sud u oktobru 2012. proglasio je mrtvim Mihailovića, a kao datum njegove smrti odredio je 31. jul 1946. godine. Odlučujući međutim o žalbi Viši sud u Beogradu vratio je u martu taj slučaj na dopunu postupka.
Na današnjem novom ročištu povodom utvrđivanja datuma smrti, podnosioci zahteva za rehabilitaciju predočili su sudu odluke najviših organa tadašnje vlasti FNRJ koje upućuju na to da je komandant Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini streljan 17. jula, odnosno kojima se nalaže izvršenje sudske presude.
Sud je takođe ponovio svoj zahtev Istorijskom i Vojnom arhivu da mu, ukoliko poseduju, dostave dokaze u vezi sa činjenicama važnim za utvrdjivanje smrti Mihailovića.
Novo ročište, do kad se očekuju odgovori arhiva, zakazano je za 3. jul.
Sud svojom prvom odlukom nije ni utvrdio činjenicu smrti streljanjem, već je Mihailovića proglasio mrtvim kao nestalo lice (proglasio ga je mrtvim po drugoj odredbi Zakona o vanparničnom postupku) i za datum smrti opredelio 31. jul 1946.
Državna komisija za tajne grobnice je ranije utvrdila da je Mihajlović dva dana po donošenju presude kojom je osuđen na smrt 15. jula 1946, odnosno da je 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan" na Adi Ciganliji.
Rešenje o utvrđivanju datuma smrti je neophodno, jer bez dokaza o smrti, Viši sud u Beogradu ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića, odnosno da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je osuđen na smrt streljanjem, pošto nema zvaničnih podataka o tome gde je i kad pogubljen i sahranjen.
Kada to rešenje postane pravosnažno činjenica smrti će biti upisana i u matičnu knjigu umrlih.
Proces za rehabilitaciju Mihailovića pred Višim sudom u Beogradu je prekinut 22. februara jer se čeka pravosnažno rešenje o utvrđivanju datuma smrti. Tokom postupka za rehabilitaciju, koji traje skoro dve godine pred Višim sudom u Beogradu, ni predlagači rehabilitacije niti sud nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovićevoj smrti od Bezbednosno informativne agencije, Istorijskog arhiva i matičara opštine Ivanjica u kojoj je Mihailović rođen.
Jedini trag o Mihajlovićevoj smrti, koji su sudu dostavili predlagači, bio je izveštaj lista "Borba" koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem dan ranije.
Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su se Srpska liberalna stranka, sa akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor medjunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka sudjenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
Izvor: B92