Dačić je na sednici posvećenoj Kosovu podsetio da su Priština i Beograd posle 11 rundi pregovora postigle istorijski sporazum.
On je rekao da je to prvi takav sporazum dve strane, koje u budućnosti tek očekuju pregovori o statusu SPC, pitanju povratka raseljenih i imovine.
Premijer Srbije rekao je da svi razgovori treba da budu vođeni ne zadirući u pitanje statusa Kosova i dodao da je Srbija pokazala svoju spremnost da se prevaziđe sadašnje stanje u odnosima.
Prvi sporazum između Beograda i Prištine predviđa formiranje zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom. Na toj teritoriji biće vođeno računa o etničkoj strukturi u vojsci, policiji i drugim organima vlasti, rekao je Dačić.
Srpski premijer ukazao je da su ranije Srbi bili naseljeni u 427 mesta, a da je od toga danas 311 etnički očišćeno. "Povratnici dobijaju deklarativnu podršku za povratak, ali se sve završava na tome", rekao je Dačić.
Od raseljenih lica, čak 96.000 živi ispod praga siromaštva, rekao je Dačić. On je dodao da se, prema podacima UN, od 1999. godine vratilo 22.982, od čega su 42,6 odsto Srbi.
Izveštaj ukazuje na postojanje i dalje značajnih bezbednosnih izazova, rekao je Dačić. On je naveo da je zato veoma važno prisustvo misije Unmika na Kosovu i njeno dalje jačanje.
Napadi na SPC i njene objekte i dalje su učestali, a ni u jednom slučaju nisu privedeni počinioci, rekao je Dačić i dodao da bi jedna od tema razgovora Prištine i Beograda trebalo da bude i srpska kulturna i verska baština na Kosovu.
U prva četiri meseca zabeleženo je preko 60 etnički motivisanih napada, od kojih neki prođu i neprijavljeni.
Premijer Srbije pozvao je kosovske vlasti da zajednički nastave da traže rešenje koja će biti u interesu oba naroda na Kosovu.
"Nemamo poverenja u privatizaciju na Kosovu"
Kako je rekao, veoma zabrinjava i privatizacija javnih i društvenih preduzeća koja se nalaze u srpskim sredinama.
"Posledice prodaje navedenih preduzeća licima albanske nacionalnosti sa sumnjivim poreklom kapitala predstavljaju gubitak ekonomskih resursa ovih sredina i utiču dodatno na iseljavanje srpskog stanovništva sa KiM usled ekonomskih razloga, a takođe i usled nedostatka bezbednosti", rekao je Dačić na sednici Saveta bezbednosti UN.
On je podsetio da Srbija ne samo da je decenijama ulagala u javna preduzeća na Kosovu, i ti se iznosi mere milijardama dolara, već, kao garant, i dalje otplaćuje međunarodnim kreditorima rate kredita koji su uzeti za pomoć preduzećima na KiM.
U ovom procesu ugrožena su i prava radnika nevećinskih zajednica, naročito raseljenih lica, na isplatu predviđenog dela prihoda od prodaje preduzeća, istakao je Dačić.
"Članice Saveta bezbednosti izrazile pozitivne ocene"
Premijer Dačić izjavio je nakon sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu da je došlo vreme da se, posle dve decenije nestabilnosti, pažnja posveti učvršćivanju mira i boljoj budućnosti za narode na Balkanu.
"Od istorijske je važnosti sporazum koji smo postigli, sa željom da u budućnosti gradimo odnose u kojima će čitav region biti region mira i stabilnosti", istakao je Dačić u izjavi za Tanjug.
On je ocenio da je današnja sednica uglavnom je protekla u pozitivnim ocenama razvoja situacije na terenu i da je za Srbiju posebno važno što je pozitivno ocenjen dalji proces evropskih integracija.
"Između dve sednice SB UN došlo je do potpisivanja Briselskog sporazuma i plana o implementaciji i uglavom su sve članice SB izrazile pozitivne ocene, sa namerom da se podstaknu i Beograd i Priština na ispunjenje onoga što je dogovoreno", dodao je srpski premijer.
Kako je rekao, bilo je dosta sastanaka SB u poslednjih dvadesetak godina koje su bile posvećene ratovima, sankcijama, bombardovanju Srbije i vreme je da se sada ista takva pažnja posveti učvršćivanju mira i boljoj budućnosti za naše narode na Balkanu.
Dačić je rekao i da je ambasadorima SB UN ukazao na određene probleme koji i dalje postoje na KiM, kao što su brojni etnički motivisani incidenati, napadi na objekte SPC i sveštenstvo, i problem malog broja povratka interno raseljenih lica.
Kako je dodao, govorio je i o problemima u vezi sa privatizacijom koju vrše prištinski organi vlasti bez konsultacija sa Srbijom, ocenivši da se time direktno radi protiv interesa Srbije jer je ona vlasnik u velikom broju preduzeća na KiM.
(Izvor: B92 )