''Zahtevam da savezni kancelar iznese predlog za finansiranje dodatnih izdatataka, a ne da se, jednostavno, povećavaju samo dugovanja'', rekao je portparol za pitanje budžetske pollitike opozicione Socijaldemokrataske partije Karsten Šnajder.
S druge strane, ministar finansija Severne Rajne Vestfalije Norbert-Valter Borjans (SPD) zahtevao vremenski ograničeno povećanje korporacijskog poreza.
Za godinu dana bi uz povećanje za dva odsto, bilo sakupljeno oko četiri milijarde evra, polovina obećane pomoći, navode mediji danas.
Nemačka je ove nedelje donela odluku o formiranju fonda od oko osam milijardi evra za pomoć nastradalim u katastrofalnim poplavama koje su pogodile više pokrajina ove države.
Šefovi pokrajinskih vlada su se na susretu sa saveznim ministrom finansija Volfgangom Šojbleom dogovoril o ovom fondu, koji bi trebalo da na poslednjoj sednici Budnesrata pred letnju pauzu, 5. jula, bude formiran.
Iako još nema definitivnih procena štete od poplava, ovaj fond od oko osam milijardi evra, nešto je veći od fonda iz 2002. godine, kada je Nemačka doživela katastrofane poplave. Tada je fond bio 7,1 milijardi evra.
Predlog da se formira takozvani pakt solidarnosti za nadoknadu štete poplavljenim, odbili su mnogi političari, među njima i demohrišćanin i prvi Lužički Srbin u viskoj politici, Stanislav Tilih, šef vlade Saksonije koju su zadesile teške poplave, ocenjujući da to nije nužno.
Nemačka ima pakt solidarnosti za pomoć nerazvijenijem, istočnom delu države, koji je na udaru kritika iz razvojenih nemačkih pokrajina.
O komplikovanom mehanizmu o finansijskom izjednačavanju pokrajina godinama postoje sporne teme-a u principu se radi o tome da bogati pomažu siromšne, kako bi na teritoriji cele zemlje mogli da budu slični uslovi života.
U aktuelnoj formi taj mehanizam pomoći treba da važi do 2019. godine, iste godine do kada važi i Pakt solidarnosti dva, za pomoć nemačkom istoku. U međuvremenu zemlje-davaoci, koje su zatražile pravdu pred sudom, smatraju da je takav sistem pomoći nepravedan.
U, recimo, 2011. godini je, prema navodima medija, u ''džaku'' stajalo na raspolaganju oko 7,308 milijardi evra-sama Bavarska platila je čak 3,66 milijardi evra, a ostalu polovinu su dale Baden-Virtemberg, Hesen i Hamburg.
Najveći primalac bio je grad-pokrajina Berlin, u koji se slilo čak 3,043 milijardi evra, prenosi tabliod ''Bild'', navodeći da zatim slede Saksonija, Saksonija-Anhalt, Tiringija, Bremen, Brandenburg, Meklenburg-Prednja Pomeranija i druge.
Izvor: B92, Tanjug