Veliki broj novinara danas koristi činjenicu da se reči spektakl i debakl rimuju pa tako ne moraju mnogo da mozgaju kako bi se, po njihovom uverenju efektno, izrazili o sinoćnjem koncertu Jelene Karleuše.
Ima tu jedna začkoljica. Ubeđen sam u to da je Jelena Karleuša, po starom receptu domaće estrade, ignorisala kaliranje tehnike i pravila se kao da nikada nije ni snimila nikakve multimedije, o "fijasku" se danas ne bi toliko pričalo. Međutim, pevačica je nekoliko puta na sceni ponavljala da da je sve ovo samo generalna proba u odnosu na to što je zaista želela da pokaže. U skladu sa svojim vizijom izrečenom na početku koncerta - "Imam san da bude bolje..." E sad, snovi i Srbija, taj scenario znate bez obzira na to da li ste spremni da istinu izgovorite naglas.
Karleuša je sinoć platila visoku cenu iskrenosti. Na njenom licu, pošto je na nesreću hejtera ipak bilo video bimova koji su radili, videlo se ono što zaista preživljava. Zbog tehničkog kvara se ne propada ali njena želja da pokaže da uvek može više, dalje i bolje bila je toliko velika da nije mogla da ćuti i da, narodski rečeno, tera dalje. U svakoj rečenici o tome šta se zaista dešava druga strana je nalazila povod i materijal za zlonamerne, i na kraju, neistinite interpretacije!
Na kraju se ipak slomila tako da je koncert ostao bez zenita, klimaksa završnice koji je uvek posbno uzbudljiv. Na koncertima ovog tipa otvaranje i zatvranje su adrenalinske tačke svoje vrste. Da je umesto iskrenosti odabrala foliranje ubeđen sam da bi to mogla da odglumi. Ali, ovako je bolje bez obzira na to što dobar deo medija danas slavi na ruševinama jednog spektakla. Umesto digitalnog ludila na sceni smo gledali stvarnu dramu i to je ono što je neprocenjivo.
Posmatrajte to ovako. Glavna junakinja u zamkama okolnosti na koje ne može da utiče. Prokleta sprava ne radi pa ne radi i sa tim nagodbe nema. Ispred nje desetine hiljada ljudi koji se jedu više od nje. Publika je noćas bila hor u antčkoj drami. Apsolutno posvećena sa junakinjom. Trudio sam se da što bolje sagledam taj odnos. Jelena Karleuša je jedina balkanska zvezda koja ima stvarne fanove. Oni nisu došli tu da budu zabavljeni, da gledaju čuda neviđena i da aplaudiraju. Došli su da navijaju za nju. Da uzmu učešća u njenom snu. Nije isključeno da je bilo razočaranja na kraju. Ali ne razočaranju u Jelenu Karleušu već pre nekog tihog besa na to što je slučaj presudio da ispadne tako kako je ispalo.
Ona ništa nije krila od publike. Nije ni pokušala. Na temelju te iskrenosti nastao je jedan specifičan šou koji je ukinuo rampu između scene i auditorijuma. Zapravo, svi su bili na sceni. To što ostatak Srbije kojem je tuđi neuspeh čist afrodizijak lakše podnosi obmanu i foliranje nego iskreno priznanje da nešto ne ide po planu, druga je priča. Ima li smisla postavljati pitanje - ko je kriv? I za multimedije i za to što Saši Matiću nije radio mikrofon i za to što je obezbeđenje spavalo pa je neki veseljak uspeo da skoči na binu... Čini mi se da organizator nije dovoljno ozbiljno shvatio svoj zadatak. Nedeljama unazad pričalo se samo o poplavama, kiši i tornadu. Sva energija je bila usmerena na to da se koncert ipak održi uprkos vladajućoj malodušnosti i zlobi.
Inat Jelene Karleuše tek sada je potpuno jasan. Samim tim što je sinoć izašla na scenu - ona je pobedila. Na propuste - mediji su odgovorili đonom. Nova kvota inata. Sigurno je da će tek sada početi da sprema još veće ludilo. Kroz taj konflikt ona samo raste. Kraj je još uvek daleko. Jednog dana ćemo svedočiti tome da li je Karleušu ubio sopstveni san ili se san napokon ostvario dopuštajući sanjaru da konačno počne da živi normalnim životom.