Postoje priče da je egipatska vladarka Kleopatra koristila izdubljenu bundevu ili praznu posudu napunjenu pčelama kako bi zujanjem stvarale vibracije, ali ne znamo koliko u tome ima istine.
Ono za šta postoje dokazi jeste činjenica da su žene godinama lečene uz pomoć vibratora odnosno vibrirajućih aparata. Naravno, nije se lečilo ništa seksualne prirode. Lečila se dijagnostifikovana histerija koja je bila propraćena anksioznošću. A to opet nije imalo nikakve veze sa seksom. Jer žene samo penetracijom mogu do orgazma, a ne daj Bože pomisliti u ono vreme da su žene bile samo seksualno frustrirane zbog svojih seksualno nesposobnih muškaraca.
E pa dakle, histeričnim ženama prepisivana je terapija koju danas zovemo masturbacija. Dame iz visokog društva su jednom nedeljno posećivale doktore kako bi im se olakšali simptomi histerije, a masaža bi ih dovela do 'histeričnog paroksizma' iliti orgazma. Potreba za nastankom vibratora nametnula se upravo negde u ovom trenutku jer su iscrpljeni lekari morali pronaći rešenje kako histeriju više ne bi morali lečiti ručno. Naime, lečenje jedne pacijentkinje moglo je potrajati i sat vremena. Džozef Mortimer Grenvil tako je stvorio prvi elektromehanički vibrator, preteču današnjih vibratora.
Kada su se dvadesetih godina prošlog veka pojavili prvi pornografski filmovi koji su vibrator počeli prikazivati kao seksualno pomagalo, marljiva spravica dospela je na zao glas i odbačena je od strane doktora. Tada ga prestaju koristiti i ljudi koji su ga imali kod kuće u funkciji masažera. Vibratori su doživeli veliki povratak u šezdesetim, kada je nastupila seksualna revolucija, isticanje seksualnosti žena i opšte poimanje seksa kao nečega što svi na dnevnoj bazi rade. Veliku ulogu u rastu popularnosti vibratora odigrala je i pojava HIV-a budući da se korišćenje vibratora preporučivalo kao siguran način uživanja.
Izvor: index.hr