Ova naizgled smešna konstatacija u stvari je velika istina i prvi postulat neuspešnog privatnog prilazništva sa predumišljajem, kao najmlađe grane u muško-ženskim odnosima.
Dakle, da biste otkrili kreativni potencijal devojke i njen talenat za odbijanje, morate joj prvo prići. To možete uraditi direktno, kada se negde sretnete, putem telefona, mejla, pa čak i poslednjih decenija zapostavljenog pisma.
A evo i nekoliko primera kako sve možete to da uradite:
„Ćao mačko, zovem te zbog onog predavanja. Kako to misliš, kakvog predavanja?
Želim da mi se predaš u potpunosti. Halo?! Halo?“
Mesto: Duplo sedište u gradskom autobusu.
Vreme: 19 časova.
Lica: Ona, simpatična brineta od oko 25 godina i ja. Mene znate iz ranijih epizoda.
JA: Ćao! Baš si slatka! Je l' slobodno to mesto pored tebe?
ONA: Slobodno... slobodno produži još napred.
„Hej, lutko, kako se zoveš? Baš lepo ime. Hoćeš da razmenimo brojeve? Ali ne brojeve telefona, to je odavno prevaziđeno. Nego jedinstvene matične brojeve građana, skraćeno JMBG? Kako to misliš, da se nosim? E JBG.“
„Ćao, mačko! Samo da ti pohvalim autfit! Fenomenalna kombinacija – letnje čizmice, mini suknja i majica na bretele! Ja se pomalo razumem u modu. Ne, nisam kreator niti modni bloger, samo imam osećaja za estetiku. Hoćeš da dođeš kod mene, imam improvizovanu modnu pistu. Mogli bismo da napravimo jednu mini modnu reviju, samo za nas dvoje, pod naslovom „Minimalizam u odevanju ili Manje odeće je više golotinje“? Kako to misliš, da se zatrčim pistom i odletim dođavola?“
„Zdravo, lepotice! Izvini, ali moram nešto da te pitam. Je l’ to originalna Luj Viton torbica? Nije? A koliko si je platila? Toliko?! Pa to je previše! Za te pare si mogla da kupiš tri takve kod mene, samo bez oznaka Luj Vitona. Nego, hoćeš da odemo kod mene na piće? Imam neke falš Lubutan cipele i testere kopija parfema na prodaju. Kako to misliš, da ih nabijem sebi u... pa ne mogu, štikle su jako visoke. Možda bih neki tester i mogao.“