Trčanjem podstičemo rad srca i krvotoka. Srce brže pumpa krv kroz organizam, a samim tim dolazi do bolje prokrvljenosti i boljeg snabdevanja kiseonikom svih organa, muskulature i naravno, mozga. Sve ovo nam omogućava da budemo kreativniji i da imamo mnogo bolje ideje.
Takođe, smanjuje se rizik od moždanog udara za 50 odsto. Sve su ovo pozitivni efekti trčanja ali to neće biti slučaj ukoliko se ne odredi odgovarajući tempo trčanja (potrebno je trčati u niskoj aerobnoj zoni gde puls neće prelaziti 140 otkucaja u minuti).
Upravo iz ovih razloga se rekreativcima uvek preporučuje brzo hodanje, jer vrednosti pulsa ovom aktivnošću retko kad postižu veće vrednosti. Trčanjem bržim tempom se ulazi u visoku areobnu ili čak anaerobnu zonu (zonu u kojoj mišić funkcioniše bez prisustva kiseonika), koja za posledice ima prisustvo mlečne kiseline, mnogo većeg napora za srčani mišić i samim tim pojavu upale mišića.
Da bi smo sve ovo izbegli najsigurniji vid rekreacije je brzo hodanje, kako na traci za trčanje, tako i u prirodi. Ipak, za ambicioznije rekreativce ili bivše sportiste, koji ne mogu da pronađu motiv u brzom hodanju, preporučujem korišćenje pulsmetra, koji je jedini pravi pokazatelj vrednosti pulsa tokom fizičke aktivnosti.
Ne zaboravite da bi vrednosti pulsa trebalo da budu između 120-140 otkucaja u minuti i da je upravo ovo zona inteziteta koja daje najbolje rezutate osobama koje žele da koriguju telesnu težinu. U zdravom telu zdrav duh.
Izvor: B92