Tople male radnjice za razliku od savremenih marketa lišenih bilo kakve ljudskosti. I sitni nesporazumi u njima, poput ovog:
- Dobar dan. Daćete mi nemasno mleko, kao i obično!
- Dobar dan komšo, znači, jedno nemasno i jedno obično?
- Ne, ne, nego nemasno, standardno.
- Pa to rekoh: jedno nemasno i jedno standardno.
- Ama, čoveče, samo jedno nemasno! To kupujem skoro svakog dana, mislio sam da već znate napamet. I molim vas, jedan polubeli hleb.
- Rekli ste pola belog hleba?
- Ne, rekao sam jedan polubeli. Ceo.
- Mislite da bude ceo hleb koji je sa jedne strane crni, a sa druge beli, ili da bude samo polovina jednog hleba, koja je bela?
- Zovite mi šefa!
- Ja sam i prodavac i poslovođa, izvolite?
- Imate idiota prodavca!
- Znam, već sam ga opominjao da se uozbilji, ali ne vredi. Tražim drugog i čim nađem nekoga ko odgovara, ovome ću dati otkaz, verujte!
- Dobro. Zovite mi sad opet prodavca!
- Evo me!
- Daj to mleko i taj hleb i da se nosite u pičku lepu materinu i ti i poslovođa!
- Izvolite. Doviđenja, komšo, dođite nam opet!
E, to su bila vremena.