Poslanici danas o pravosuđu

Strategija bi trebalo da omogući strateško planiranje i stvaranje efikasnog antikorupcionog sistema u Srbiji u narednih pet godina, a najvažnije novine koje donosi odnose se na republičke političke stranke, čije bi finansiranje ubuduće trebalo da kontroliše Državna revizorska institucija.

Kao glavni ciljevi izdvajaju se otklanjanje propusta u pravnom okviru koji reguliše finansiranje stranaka, sukoba interesa i kontrole prihoda i imovine funkcionera i uspostavljanje preciznih kriterijuma za vrednovanje rezultata rada i odgovornosti direktora javnih preduzeća, smanjenje diskrecionih ovlašćenja direktora Agencije za privatizaciju i jačanje mehanizama interne finansijske kontrole u javnom sektoru.

Strategija predviđa da sistem zapošljavanja i napredovanja u organima javne vlasti bude isključivo na osnovu kriterijuma i zasluga, kao i da bude obezbeđena transparentnost u radu organa javne vlasti.

Taj dokument predviđa i uspostavljanje efikasne saradnje i razmene informacija između policije, tužilaštva, sudova, regulatornih i nadzornih tela i ostalih segmenata društva koji se bore protiv korupcije.

Predviđeno formiranje zajedničke baze podataka za koruptivna krivična dela, što bi organima koji se protiv nje bore trebalo da olakša rad.

Posebno je obrađena politička korupcija, korupcija u oblasti javnih finansija, pravosuđa, policije, privatizacija, zdravstva, obrazovanja i sporta, prostornog planiranja i izgradnje i medija.

Planirano je da Ministarstvo pravde svaka tri meseca analizira sprovođenje Strategije i Akcionog plana za borbu protiv korupcije. Predviđena su i veća ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije, kao i Saveta za borbu protiv korupcije, koji će pratiti spovođenje strategije i druge mere koje treba da doprinesu borbi protiv te pošasti.

Strategija, takođe, predviđa uspostavljanje orgovornosti za njeno sporovđenje, pa će tako ubuduće neispunjavanje aktivnosti iz Akcionog plana (koji će tek biti donet) tretirati kao kršenje zakona o Agenciji za porbu protiv korupcije, za koje je moguće izreći mere upozorenja ili javnog objavljivanja preporuke za razrešenje.

Poslanici će debatovati i o strategiji reforme pravosuđa koja kao krajnji cilj postavlja jačanje poverenja građana u pravne institucije države. U cilju uspešnog sprovođenja planiranih reformskih aktivnosti, Strategija planira izmene relevantnog normativnog okvira, imajući u vidu pravnu tradiciju, društveni ambijent u kome se reforma sprovodi kao i potrebu za usaglašavanjem sa evropskim tekovinama i standardima.

Radi uspešnijeg sprovođenja reformskih mera najdalje u roku od godinu dana predviđa se sprovođenje analize pravosuđa u Srbiji. Strategija predviđa pet ključnih načela i prioriteta za reformu pravosudnog sistema Srbije - a to su nezavisnost, nepristrasnost i kvalitet pravde, stručnost, odgovornost i efikasnost, dok su Akcionim planom precizirane i konkretne mere, aktivnosti, rokovi i institucije odgovorne za njihovo sprovođenje i izvori sredstava.

Kratkoročne ciljeve Ministarstvo planira da sprovede u roku do godinu dana, srednjoročne za godinu do tri ili dugoročne za tri do pet godina. Predviđeno je i sprovođenje redovnih periodičnih analiza efikasnosti pravosudne mreže, unapređenom metodologijom i njeno postepeno prilagođavanje potrebama i to kako se navodi - "bez naglih rezova koji sa sobom povlače period prilagođavanja i zastoje u radu, čime bi se ujedno rešio i problem reintegracije sudija i javnih tužilaca/zamenika koji su vraćeni na funkciju".

Načelo odgovornosti teži uspostavljanju jasnih, objektivnih i transparentnih standarda za ocenu vršenja pravosudne funkcije, a to su vrednovanje rada, etika, disciplina i građanskopravna odgovornost sudija i tužilaca ukoliko učesnicima u postupku namerno nanesu štetu.

(Izvor: B92 )

poslanicipravosu?eskupština srbije