Verovatno ćete pomisliti : "Pored radnog vremena i svih obaveza, kada mogu da imam seks ako ne noću?" ili "Dobro je da uopšte imam vremena za seks". I pravilno razmišljate, nauka je kao jedan uzrok navela raspored dnevnih obaveza, ali je otkrila još neke.
Profesor Robert Rafineti je bio inspirisan studijom iz 1982. godine koja je bila objavljenja u časopisu "Ljudska biologija". Njeni autori Džon Plamer, Robert Adri i Naomi Moris, radeći sa 78 bračnih parova, zaključili su da ljudi najčešće seks imaju radnim danima.
A Rafineti je želeo da dokaže zašto to ljudi rade baš noću i da li na takvu odluku utiču biološki, kulturni i društevni faktori. I dokazao je sledeće.
Ljudi to čine jer:
1) tada je najzgodnije (leže u krevetu sa svojim partnerom, zašto ne bi imali seks)
2) to je duštevno prihvatljivo (možda će u ponoć probuditi komšije, ali bi zbog seksa u dva popodne na nekom javnom mestu izazvali veće osude)
3) to se uklapa sa društevnom strukturom uloga i očekivanja (prihvaćeno kao normalno ponašanje ono je prešlo je u naviku ljudi. Veći broj njih neće se odlučiti na seks u automobilu na putu od posla do kuće, već će sačekati trenutak da sa partnerom budu u spavaćoj sobi. Ono što je standard ponašanja, ljudi lako podržavaju i time ga čine još jačim)
Uticaji kulturnih i drustvenih faktora su dokazani, u one biološke ni Rafineti ne veruje.
"Smatarm da bi se delovanje biološkog sata pokazalo slabim. Parovi bi morali da danima borave u mraku kako bih proverio koliko je tada njihova seksualna želja izražene", rekao je on.
Verujemo da bi lako našao volontere za svoje ispitivanje.
Izvor: BLIC ŽENA