Beogradski KBC otvoren je januara 2010. godine, a vrata su zabravljena pre godinu i po dana zbog ogromnih dugova. Juna prošle godine zbog neplaćenih računa isključeni su voda i struja, a ovog meseca je proglašen bankrot.
Saopšteno je da su dugovanja prema bankama bila ogromna i da je “sva imovina porodice, pa i klinika otišla na doboš“. Vlasnik je Dragan Pavlović, a prvi direktor bio je sadašnji direktor Kliničkog centra Srbije Miljko Ristić.
I pre zatvaranja bolnice spekulisalo se o mogućim kupcima ovog KBC. Kao najozbiljniji kandidat isprva je navođena turska klinika „Adžibadem“, ali su potom u igri bili i makedonska bolnica „Filip Vtori“, jedna nemačka kompanija i još nekoliko stranih zdravstvenih grupacija. Međutim, nijedan od planova se nije ostvario, a slamka spasa sada je očito pala na budžet.
Kako “Blic” saznaje, Ristić i Babić su navodili da je Beogradski KBC idealan da se u njemu prošire kapaciteti postojećih državnih bolnica i da bi tu mogle da se rade “deficitarne specijalnosti, poput oftalmologije, ortopedije i kardiohirurgije”. “Blicov” sagovornik kaže da poslednjih nedelja, međutim, navode da je bolnica idealna za kupovinu kako bi se u njoj radile transplantacije.
"Srbija zaista nema poseban centar za transplantaciju, ali problem nije prostor. Imamo i gde, imamo i stručnjake, ali nemamo organe i donatore", kaže jedan funkcioner Vlade za “Blic” koji je upućen u lobiranje dvojice direktora. U Vladi , međutim, nije bilo moguće dobiti zvaničan odgovor na to da li će se razmatrati mogućnost kupovine bolnice u stečaju.
U Beogradskom KBC ranije su obavljane operacije o trošku države, odnosno RFZO. Taj ugovor je raskinut tokom prošle Vlade, a tada je i nastao novčani sunovrat. Vlasnici su navodili da je reč o političkoj odluci, a u medicinskim krugovima da je ugovor s privatnim Beogradskim KBC raskinut jer bolnica nema dovoljno stručnog kadra, da ih je većina vrhunskih stručnjaka napustila zbog loše komunikacije s vlasnicima, ali i da su se mnogi plašili da obavljaju operacije jer bolnica, navodno, nema odgovarajuću opremu i uslove.
Ova privatna bolnica bila je u žiži javnosti kada je lider SNS Tomislav Nikolić štrajkovao glađu. O njemu je brinuo konzilijum lekara, a sa medijima je najčešće komunicirao Momčilo Babić, sadašnji direktor RFZO i jedan od lobista da država kupi ovu kliniku. Babić je tada izjavio da on „ne leči Tomu“ već da je neka vrsta konsultanta za organizovanje najbolje zdravstvene zaštite.
Babić tada nije bio na spisku lekara na sajtu Beogradskog KBC-a.
Direktor KCS Miljko Ristić o beogradskom KBC za “Blic” kaže da “koliko on zna bolnica je u stečaju, a stečajni upravnik je hteo da je izda u zakup”.
"Javile su se dve firme, ali ne znam da li je izdao u zakup. Tamo se nalazi oprema koja je uzeta na lizing, a za objekat je podignut kredit. Zakup se odnosi samo na prostor, ali ne i na opremu ", kaže Ristić.
Na pitanje “Blica” kakav je njegov stav da država kupi KBC, on kaže: „Razgovarao sam sa ministarkom zdravlja jer bolnica može da se dobije za relativno male pare, a tu ima vredne opreme, ali ne znam u kakvom je stanju. Ako bi bila u pristojnom stanju, isplatilo bi se da je država kupi. Ministarstvo zdravlja bi trebalo da razmisli o tome.“
(Izvor: Blic )