"U našoj zemlji je više od 15 odsto školske dece izrazito gojazno. Razlog za to je što brza hrana postaje dominantan način ishrane u tinejdžerskoj populaciji, a fizičko vaspitanje, trening i fitnes postali su vannastavna aktivnost prepuštena želji i finansijskim mogućnostima roditelja. U školama su časovi fizičkog često zamenjeni drugim predmetima, što doprinosi oboljenjima razvojnog doba. S druge strane, moćna industrija hrane vrlo malo ulaže u proces zdravog života, zbog čega dolazi do problema i u kasnijoj životnoj dobi", objasnio je dr Đukić.
Prema njegovim rečima, zdrava ishrana je ključ dobrog zdravlja, a gojaznost uzrokovana lošom ishranom u visokoj meri podstiče nezarazne bolesti, koje izazivaju osam do deset odsto smrtnih slučajeva u evropskom regionu SZO. Inače, u zemljama koje ova organizacija obuhvata oko 50 odsto stanovništva ima problema s prekomernom telesnom težinom, a 20 odsto pati od gojaznosti.
(Izvor: Kurir )