Kako je preneo Radio slobodna Evropa, Eštonova nije želela da "puno komentariše" Zakon o amnestiji - koji je preduslov za sprovodjenje sporazuma, a o kojem bi sutra trebalo da se izjasni kosovski parlament.
Poruku Prištini su, međutim, jasno preneli međunarodni predstavnici na Kosovu, koji su baš u vreme početka posete Eštonove zatražili od kosovskog parlamenta da taj zakon usvoji po hitnoj proceduri.
Visoki predstavnik EU na Kosovu Samjuel Zzbogar i ambasadori zemalja EU i SAD saopštili su da smatraju da bi brzo usvajanje zakona bilo odlučujući korak ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije i "sigurnoj integraciji svih gradjana u institucije Kosova na celoj teritoriji zemlje".
Eštonova se sastala u Prištini sa kosovskom predsednicom Atifete Jahjaga, a zatim, odvojeno, sa premijerom Hašimom Tačijem. Tači je za visoku predstavnicu priredio radni ručak, na kojem je predvidjen njen susret sa liderima parlamentarnih stranaka.
Prema rečima Eštonove, preduzeti su svi koraci za primenu briselskog sporazuma.
"Nadam se da će primena ovog zakona biti dokaz posvećenosti ne samo vlade, već i Skupštine za ono na čemu radimo. Veoma sam zadovoljna. S vremena na vreme je komplikovano, ali sam veoma zadovoljna da postoji jaka volja", kazala je ona.
Predstavnici EU i SAD su u svom apelu za hitno usvajanje zakona naveli da je amnestija privrednih kriminalnih dela vezana samo za "sever zemlje".
"Ovaj zakon, kako je predložen, ima usko polje delovanja, isključuje dela koja su izazvala teške telesne povrede ili smrt i amnestira samo ekonomska krivična dela koja su izvršena u vezi sa pozivima na otpor", navodi se u zajedničkoj izjavi.
Potpisnici izjave su visoko ocenili napore i odlučnost kosovske vlade da u zakonu zadrži elemente o kojima je postignuta saglasnost tokom dijaloga.
Eštonova je u Prištinu doputovala dva dana nakon što su premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači u Briselu imali 13. sastanak u okviru razgovora o normalizaciji odnosa i dan posle posete Beogradu, gde je pohvalila napredak postignut u razgovorima sa Prištinom.
Ešton je u Beogradu rekla i da je bila zadovoljna kada je članicama EU predstavljala taj napredak, kao i time što je mogla da kaže da postoje konkretni rezultati u primeni briselskog sporazuma.
U očekivanju razmatranja Zakona o amnestiji, u Prištini je u toku potpisivanje peticije protiv tog zakona - čiji je predlog u medjuvremenu prihvatio nadležni skupštinski odbor i uputio ga parlamentu na raspravu i usvajanje.
Potpisivanja peticije su organizovale pojedine nevladine organizacije. Najžešći protivnik zakona je i dalje pokret Samoopredeljenje, dok su ostale opozicione partije u načelu podržale njegovo usvajanje.
Na sednici Skupštine Kosova 4. jula predlog zakona nije dobio dvotrećinsku većinu da bi mogao da ide na drugo čitanje, odnosno usvajanje.
Za razliku od prvog nacrta zakona kada je oslobadjanje bilo delimično, u sadašnjem nacrtu piše da se svim počiniocima krivičnih dela navedenih u ovom zakonu daje potpuno oslobadjanje od krivičnog gonjenja ili od izvršenja kazne.
Kako je ranije preneo Radio Slobodna Evropa, neka od tih dela su "napad na ustavno uređenje, oružana pobuna, ugrožavanje teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, špijunaža, nelegalni prelaz granice, podsticaji na nacionalnu, rasnu i versku mržnju, nemir i netolerancija, uništenje ili oštećenje imovine, podmetanje požara, neovlašteno posedovanje oružja, izbegavanje poreza, krijumčarenje robe".
Savetnik predsednika Srbije Marko đurić izjavio je ranije danas da očekuje da će visoka predstavnica EU Prištini preneti poruku da mora da usvoji Zakon o amnestiji.
"S obzirom na to da je i EU stalo da ovaj sporazum bude sproveden mislim da nema sumnje da će ona tu poruku preneti i predsedstavnicima privremenih pokrajinskih institucija", ocenio je Đurić za RTS.
(Izvor: Blic )