Od ove sume, 50.000 je nudila “plaćenom ubici”, odnosno policijskom agentu u civilu, a ovaj je skrivenom kamerom snimao čitav “dogovor”, koji je na sudu upotrebljen kao dokazni materijal protiv nje.
U jednom momentu, Džulija navodnom ubici objašnjava da već izvesno vreme razmišlja da ubije supruga, jer joj je to lakše nego da se od njega razvede, pošto u tom slučaju ne bi morala da brine “da li će me moja porodica osuđivati, da li ću mu slomiti srce, i tako to”.
Ona ne spominje da u slučaju razvoda ne bi mogla ni da naplati suprugovo životno osiguranje, ali se sa ”ubicom” dogovara o isplati sume od 50.000 dolara, u nekoliko rata od po 9.000.
Na oba sastanka na kojima je snimljena, i na kojima je ubistvo ugovarano do najsitnijih detalja, Džulija je bila relativno smirena, ćaskala je i smejala se, i pedantno proveravala i ugovarala važne detalje, kao što su kalendar termina (“najbolje bi bilo da ga ubijete u utorak”), mesto i način ubistva.
Zahtevala je da ubistvo ne bude u kući (“napravili bi nered”) i da suprug po mogućstvu ne pati. U jednom trenutku je predložila da mu slome vrat. Pristala je, međutim, i na ubistvo iz pištolja, a na napomenu agenta da će mu pucati u lice, odgovolila je “OK”, dodajući da želi da što manje zna, kako bi, kada se zločin otkrije, bila “iskreno iznenađena”.
Nakon toga ju je, doduše, obuzela izvesna sumnje, pa je izjavila je da je “sve ovo rastužuje”, ali zatim se ipak sabrala i susret privela kraju, potvrđujući “dogovor” čvrstim stiskom ruke i novčanicom od 100 dolara
.Merfeldovu je izdao nesuđeni saučesnik Karlos Ramos, kome je najpre ponudila novac za ubistvo. Umesto toga, on se obratio policiji i učestvovao je u ugovaranju sastanka između nje i agenta u civilu, koji se predstavio kao čovek "raspoložen da ubije za novac".
Izvor: blic