Samohranu majku koja zarađuje više od 7.815 dinara mesečno država tretira kao dovoljno bogatu i samim tim joj uskrađuje pravo na isplatu dečjeg dodatka. A ukoliko su joj primanja, ipak, ispod ovog limita, „pomaže“ sa celih - 2.535 dinara.
Tako je država napravila računicu po kojoj bi dvočlana porodica trebalo da živi pristojno sa budžetom od najviše 10.350 dinara, dok istovremeno propisuje da minimalna potrošačka korpa podrazumeva artikle u vrednosti od makar 33.609 dinara.
Da sa ovakvim sistemom „socijalne pravde“ nije baš sve u najboljem redu, odavno uviđaju najugroženije porodice širom Srbije.
„Način na koji najsiromašnije porodice mogu da ostvare pravo na dečji dodatak je potpuno besmislen, jer ni sa duplo većim prihodima od propisanih, one ne bi mogle da obezbede pristojan život svom detetu“, ocenjuje Bojana Selaković iz Udruženja „Roditelj“. „ A uprkos tome država u prihode samohranih majki ubraja i alimentaciju, i to bez obzira da li je dete zaista dobija ili samo ima sudsku presudu. I posedovanje bilo kakvog poljoprivrednog zemljišta, pa makar ono bilo sasavim neobradivo, predstavlja prepreku za dodelu ove pomoći. Samim tim, dečji dodaci, koji su pritom neprimereno mali, ne pomažu nikome. A uz to su i loše raspoređeni jer ne dolaze u ruke svima kojima je pomoć potrebna.“
Među stručnjacima u socijalnoj zaštiti preovlađuje stav da se nijedna majka neće odlučiti na potomstvo samo zbog roditeljskih dodataka iako su oni nesumnjivo „zdrava“ mera. U vreme krize se, međutim, predlaže preusmeravanje na decu kojoj je pomoć potrebnija. U Ministarstvu rada kažu da svakoga meseca na isplatu 61.679 roditeljskih dodataka odlazi 515.154.997 dinara što je pola od iznosa za dečje dodatke. Uprkos tome što je njima obuhvaćeno šest puta više dece.
Zakon je, međutim, jasan. Dečje dodatke mogu da dobijaju samo oni koje je država ocenila kao „dovoljno siromašne“, odnosno one porodice u kojima ukupni prihodi ne prelaze 7.815 dinara po svakom odraslom članu, odnosno 9.378 dinara ukoliko je reč o porodici koja izdržava dete sa posebnim potrebama. A prema podacima ministarstva takvih je domaćinstava trenutno 206.968 i u njima odrasta čak 389.033 mališana.
„Izvesno je da dečji dodaci nisu adekvatna pomoć za najsiromašnije porodice i njihovu decu, ali se ne planira podizanje ovih iznosa, jer novca jednostavno nema“, objašnjava Brankica Janković, državni sekretar.
Svakog meseca na isplatu dečjih dodataka potroši se više od milijardu dinara, ali uprkos tome što su rashodi poprilični, efekat je zanemarljiv. Zato je Jankovićeva ocenila da je vreme da se revidira način dodeljivanja pomoći:
„Jedan od predloga je bio da se novac od roditeljskih dodataka preusmeri na dečje ili da se na drugačiji način preraspodeli socijalna pomoć. Zato je svima koji se bave socijalnom zaštitom otvoren poziv da iznesu predloge koji bi mogli da dovedu do bolje, efikasnije i pravičnije distribucije.“
U Zavodu za socijalnu zaštitu potvrđuju da su primili „poziv za pomoć“ iz ministarstva i da već tragaju za modelima. Direktor Božidar Dikić je rekao da je u toku izrada studije kojom će se ponuditi rešenja za bolju i racionalniju raspodelu.
Izvor: Večernje novosti