Pre par dana bila sam na nekom poslovnom putu sa nekoliko članova firme. U jednom trenutku povela se priča o zubaru i jedan od starijih kolega nas je podsetio kako su nekada brice vadile zube. Mlađi su ga zbunjeno pogledali, a neki su ga čak i pitali koliko on godina ima kada se seća takvih stvari. Istini za volju to i nije bilo tako davno...
Čitala sam nekada negde o tome. Mislim da je u pitanju bila priča u kojoj je opisan odlazak kod zubara, tačnije kod brice (oni su nekada vadili zube). Čovek je u bolovima došao, brica je izvadio jedan od instrumenata kojima je vadio zube ispod kreveta i izvadio zub.
I sama tehnika vađenja je bila specifična. Znalo se da se zub ne sme rasparčati pri vađenju, jer su tada nastajale ozbiljne komplikacije (desni se rascepljivale oštrim predmetima, zub se tako rasklimavao da bi što lakše se izvadio...). Posle vađenja usta su se ispirala neprijatnim sredstvima, a desni spaljivale usijanim gvožđem. Dugo su ljudi mislili da su crvi uzrok bolesti zuba, a u stvari su to bili zubni nervi koje su se vadili.
Istini za volju, ni danas vađenje zuba nije potpuno bezbolno, ali je daleko bolje od ovakve priče tako da bih ja želela da priča mog dragog koelge ostane samo u pričama kojih ćemo se prisećati s vremena na vreme.