Premotam film i razmišljam: “Jebote, bilo je više od 25k ljudi na Mejnu za vreme Bed Kopija i Snup Doga, u “Mordoru” (Dance Arena - prim. aut.) je bila tolika gužva da je bilo maltene nemoguće kretati se; ka Fjužnu, Regeu i ostalim stejdževima sa desne strane od ulaza je bila tolika reka ljudi da me je mrzelo da odem samo da se pozdravim sa ortakinjom jer sam skapirao da ne mogu da se probijam kroz ljude”.
I, gde su ljudi onda u 4 ujutru? Verovali ili ne – eno ih na Tvrđavi. Da li su se ljudi toliko uželeli provoda ili je u pitanju činjenica što klinci koji dolaze na EXIT jednostavno imaju tu energiju koja počne polako da se stišava oko dvadeset i treće/četvrte godine – ne znam. Jer, realno, nekada sam mogao da ne spavam 4 dana a sada ne odspavam 8 sati svaki dan i u fazonu sam da haluciniram od umora i tražim da me voze u hitnu na rehabilitaciju. Gledam ih sa onim fluoroscentnim ampulicama za pecanje u ustima, narukvicama koje svelte, u YOLO majicama (sve ti jebem seljačko) kako trčkaraju po tvrđavi i tripuju Boga jer sun a EXIT-u. I to je taj hajp koji svakom festivalu treba, da se ljudi osećaju posebno i sjajno zbog same činjenice što su tu. To sam opet video večeras.
4 ujutru, a na Tvrđavi, prema mojoj slobodnoj proceni, preko 40 hiljada ljudi. JE-BO-TE! Mislim, uzevši u obzir Egzite od pre 8 godina na primer, to i nije toliko impozantna brojka, ali ako se poredi sa recimo poslednjih 5 komada, broj ljudi je drastično porastao i nadam se da to znači novi život i novu energiju ovom Festivalu.
Večeras je bila svaštarica što se tiče muzike, pa smo kružili od Mejna (Bad Copy i Snoop Dog) preko Hepi Novog Sada (Flip), vrhunski urađene čilaut Green zone, do Dens Arene (Fatboy Slim). Bed Kopi na Mejnu odradio samo tri stvari, što mi je potpuno neshvatljivo, ali su zato počeli da šiju od pola 4 na Fjužnu, tako da njihovi fanovi nisu ostali uskraćeni. I dok je Snup Dog brijao po Mejnu, ja sam se lagano iz paklene gužve i atmosphere preselio u ono što je, sada već tradicionalno i po mom iskrenom mišljenju najbolji i meni svakako najdraži stejž na EXIT-u a to je JDX Backstage.
Na JDX-u uvek četiri stvari: Dobra muzika, sjajna ekipa, vrhunsko zezanje i bezgranično Džek Denijelsa. Ja možda jesam subjektivan, ali JDX Backstage je za mene EXIT u malom. Sve ono što EXIT treba da bude. Tamo sam zgrabio koficu Džek/kole dohvatio čipove i igrao BlekDžek dok nisam sebi iskockao, napokon, tu JDX Majicu, da mogu i ja da pokažem kako sam moderan i kako sam išao na festival! Takođe, jedno od boljih zezanja je i u PRESS odeljku, gde se osim toga što se ozbiljno radi, uvek nađe dobra ekipa, sazna nešto interesantno i ima sa kim lepo da se ispriča i izbleji. Naravno da sam potrčao kao dete da se slikam sa Fatboy Slimom nakon intervjua koji je dao i naravno da hoću sada da crknem od sreće zbog toga.
Meni je lično Fatboy Slim bio razočarenje i otišao sam posle 40 minuta zbog izbora muzike koji je napravio. Masivan rispekt za njega i njegovo ime koje nosi ipak veliku težinu u svetu elektronske muzike, ali ta rendačka, zabijačka, vrišteća muzika sa gomilom sirena, pištaljki i nekih jednostavnih odzvanjajućih bas linija koja je postala popularna poslednjih sedam-osam godina, jednostavno nije moja šolja čaja, i kapiram da je ovoj ekipi u siledžijkama sa tribalima na sisama to vrhunski (jer takvih je, ruku na srce, apsolutno najviše u Dance Areni), ali ja to jednostavno ne mogu. Kako je krenuo sa “Right Here, Right Now” ja sam mislio da će da pokida, ali je onda otišao u suprotnom smeru. Takođe me je zaintrigirao kada je pustio Kernkraft 400 – Zombie Nation, ali ga je brzo spustio sa nekom glupošću i ode sve bestraga.
Ali svaka njemu čast, jer čovek ima energije kao da je dvadesetogodišnjak koji je uključen u struju i komunicira savršeno sa publikom, ali, kao što rekoh – izbor muzike ziro pojnts od mene. Opet, koga zabole za moje mišljenje, kada hiljade ljudi u prepunoj Dens Areni vrište i đuskaju dok on skače oko miksete i đuska uz muziku koju pušta.
Za to vreme je, recimo, na Hepi Novom Sadu (3:20) sabijao neki DJ dvojac koji ne znam ko su i mrzi me da gledam, ali – momci, svaka jebena čast! Ogromne pohvale i za sistem plaćanja pića karticama koji besprekorno i jednostavno funkcioniše, ali jedno veliko “KOJI KURAC?!” ove godine ljudima koji su zaduženi za organizovanje VIP Dance Arene i pitanje – šta ste Vi koji moj istripovali ove godine, pa ste od te VIP Dance Arene koja je prošle godine bila vrhunska i nije bilo velike gužve i ekipa je bila kul, napravili ovo sranje i maltene nemogućnost da se na bilo koji način (izuzev, naravno, ljudi koji su kupili VIP karte) nađe narukvica za istu, osim ako si Bog, Isus Hrist ili neko od članova porodice ljudi koji su u najvišoj instanci organizacije EXIT-a? Zbog čega pravite probleme sa stvari koja je dobro funkcionisala, sramotite se i pravite krajnju ciganiju za narukvice od cele priče?
Ipak, ovo je na generalnom planu minorna stvar, koja je meni lično dosta zasmetala, ali nikako nije uspela da mi pokvari zaista lepo veče i mišljenje o festivalu, ali, ono – molim Vas pročitajte ovo nekome od spomenutih ljudi i skrenite im pažnju da pod hitno vrate prošlogodišnju organizaciju.
I dok mi se polako sklapaju oči, čujem neku muziku koja reže u daljini i razmišljam da li je jebeno moguće da EXIT šije od Petrovaradina skroz do Novosadskog puta gde se ja trenutno nalazim? Izgleda da jeste i izgleda da će ova žurka trajati još dugo nakon što ja zaklopim lap-top i potrudim se da skuntam pored ovih kerova koji neumoljivo laju već 15 minuta ispod prozora.
Laku noć od mene, EXIT-e.