Ovaj četvrti dan mi je kritičan, jer sam se izmorio prethodnih tri, a treba dočekati peti i zatvaranje spreman da se ostane budno dok sunce ne prođe visoko iznad Dance Arene koju izgleda već tradicionalno (kao i ceo festival) zatvara Nastić. Kako sam bio dosta zauzet nisam stigao da se pre 2 ujutru izvučem od posla, te sam većinu vremena između dolaska na Tvrđavu i 2-pola 3 ujutru proveo oscilirajući između JDX-a i Press odeljka, koji su jedan do drugog. Ako napišem još jednu odu od JDX-u i svemu najdivnijem u vezi sa tim stejdžom, pomisliće neko da pokušavam da proguram izokola besplatni PR za njih, ali, verujte mi, da je to najlepše mestu na celom EXIT-u (uz dužno poštovanje prema svim ostalim stejdževima i zonama).
Iako su Atoms for Peace najavljivani kao najveće zvezde EXIT festivala i samim time četvrte večeri istog, da se ne zajebavamo – najveća zvezda četvrte večeri je bio David Geta. Da li je ok porediti jednog dj-a koji pravi i vrti najkomercijalniji (žao mi je što ga moram tako okarakterisati) “house” i grupu sastavjenu od ljudi koji su članstvom u svojim prethodnim bendovima bili zaslužni za oblikovanje rok istorije poslednjih dvadesetak i više godina? Pa, kako da vam kažem – jeste. Evo odmah da znate, ja nisam ljubitelj ni Atoms for Peace niti Davida Gete. Da, čovek je David ne Dejvid. Nije amerikanac nego francuz i zove se David.
Elem, David je lik o kojem sam u prolazu po Tvrđavi i Novom Sadu čuo ubedljivo najviše priče prethodnih dana. Istina, gotovo po pravilu su u pitanju ljudi starosti ispod 20-21 godine, ali, hej – to u krajnjoj liniji nije ni bitno. Ali AFP su spomenuti možda 5x u prolazu pored mene a DG nekih 5283, tako da mogu sa sigurnošću da tvrdim da je interesovanje bilo veće za njega. Osim toga, negde sam naišao na informaciju da je Dance Arena morala biti proširena i da je unapred najavljeno da će u nekom trenutku biti zatvorena jer se očekuje preveliki broj ljudi. Već oko 12 uveče, kada su Atoms for Peace krenuli sa svirkom (ceo program na Areni i Mejnu je pomeren za sat vremena u odnosu na prvobitni raspored) iako relativno pun, Main Stage nije odisao tom vrstom energije koju su veče ranije doneli The Prodigy i očigledno je bilo da se more ljudi sliva polako ka Dance Areni.
Getu sam slušao 2006. na EXIT festivalu, i to u vreme kada je bio, po mom mišljenju, na vrhuncu svog producentskog staža, jer u vreme kada je izbacio Just a Little More Love (2002), Stay, The World Is Mine, In Love With Myself (2004) njegova muzika je bila nešto novo i drugačije i bila je privilegija slušati iz prvog reda Arene Swich-a pa Getu koji su podobro isprašili masu tada. Uz svo dužno poštovanje prema njegovoj neverovatnoj popularnosti poslednjih godina, ja nešto ne mogu da svarim njegovu muziku, te se nisam ni potrudio da odem do Dance Arene, ali sam iz priča ljudi i fotki koje su mi pokazali shvatio da je žurka, za one koji vole to, bila pakleno dobra, ali da su interesovanje i gužva bili toliki da su ljudi maltene stajali na glavama jedni drugima. Za to vreme, AFP su pred svojim fanovima odradili posao na visokom nivou i utabali put za moju ličnu zvezdu večeri na mejnu Will-a (Status) iz dram/dabstep Dj dvojca Chase&Status. Nakon prva dva studijska albuma, uskoro nas očekuje i treći C&S album čiji je jedan od singlova isplivao pre nekoliko dana i zove se “"Lost and not found"”
Kao što sam rekao u prethodnom tekstu – punchline ovog EXITa su d’n’b i dubstep, jer to je muzika koja donosi energiju u masu i muzika koja okuplja masu i tako je bilo i večeras. Da li će se muzički kritičari složiti u vezi sa kvalitetom ove muzike? Koga zabole. Kada vidim više od 20 hiljada ljudi kako urlaju, skaču i igraju (a da nisu narodnjaci i “performans kraljice” na Ušću ili u Guči) meni je srce na mestu i drago mi je što je tako. Moram priznati da je set koji je Status odradio bio dosta čudan zbog izbora muzike, jer je sve vreme varirao između mračnog i jakog drama do klasičnog modernog, za mene neizdrživog, vrištećeg dabstepa, što me je prilično iznenadilo. Izmoren skakanjem i gužvom, odlučio sam da veče dovršim na delu “desno od ulaza na Tvrđavu” koji generalno slabije posećujem.
Prošao sam pored Latino stejdža, otišao do Rege i Fusion stejdža, a zatim se spustio pored AS FM-a i Riffs&Beats-a do Gaia Experimental Trance-a. Inače, AS FM je stejdž koji je apsolutno svako veče pun i na kojem je atmosfera uvek na vrhunskom nivou, bez obzira na to što se meni ta vrsta muzike ne sviđa, tako da masivan rispekt za njih. Takođe, standardno najopuštenija ekipa na Tvrđavi je na Rege stejdžu. Mislim da će se sa time svi složiti. A na Gaia Experimental Trance-u, moja cela mladost. Sretnem ljude koje nisam video još iz perioda “Barutana 2002-2006”, slušam najprljaviji full on psychedelic trance i izvodim mnoge od čuvenih “krivimo se na psihodeliji” poteza (iako sam potpuno strejt) poput “beremo kruškice”, “zakucavamo u zemlju”, “vrtimo kuglicu”, “izgledamo iskrivljeno i zveramo unaokolo” sa sve propratnim zvučnim efektima. S obzirom na to da sam na psihodeliji poslednji put bio početkom 2007. godine, kada se velika psy scena kod nas raspala, ovo je bio melem za dušu i moj apsolutni favorit ove večeri. Osim toga, prilično mi je žao što na ovaj stejdž nisam svratio svako veče barem na sat vremena da pustim mozak na igranku i uživam kao pre desetak godina.
Gledam na sat, 5:20, stiže mi poruka od ortaka: “Dođi na Happy Novi Sad, ovde gori bukvalno”, a ja sa lap-topom u krilu, već polako kljucam i gledam da idem na spavanje, jer sutra me čekaju Danijel Čehranov na Urban Bug-u u 9, pa onda Nik Kejv, Rudimental, SBTRKT i Diplo na Main-u, OM Unit na HNS-u pa da zatvorimo taj EXIT kako valja uz Nastića od 6:30 u Areni.
A patike ću opet da očistim ujutru, iako planiram da ih propisno upropastim uveče. Ne ide se u “Hram” sa prljavom obućom.
Laku noć, EXITe.