Predsednik Republike Srpske kaže da se Bošnjaci protive popisu jer on sigurno neće pokazati njihovu dominaciju u BiH, odnosno da su većina i da im pripada država.
"Popis će očigledno pokazati i raskol u bošnjačkom nacionalnom telu, jer će jedni biti Bošnjaci, drugi Bosanci, a treći muslimani. Pokazaće i da je Sarajevo bez Srba i da se tamo desio svojevrsni genocid, jer on ne podrazumeva samo ubijanje, već i sistemsko raseljavanje stanovništva", naglasio je Dodik, preneli su banjalučki mediji.
Predsednik Republike Srpske ističe da će popis pokazati da je Federacija BiH "praznija" od Srba, nego Republika Srpska od Bošnjaka, a što Bošnjaci uporno negiraju.
Inače, popis stanovništva u BiH je trebalo da bude obavljen u aprilu, ali je iz tehničkih razloga odložen za početak oktobra. To će biti prvi popis stanovništva u BiH nakon poslednjeg rata na prostoru nekadašnje SFRJ.
U međuvremenu je i abasador Francuske u BiH Roland Žil dao intervju za sarajevsko "Oslobođenje" u kojem je ocenio je da je politička klima u Sarajevu tri godine od njegovog dolaska lošija, a razvoj dogadjaja nepovoljan.
Francuski diplomata kaže da tokom te tri godine nije primetio nikakav napredak u BiH.
To je, prema njegovim rečima, velika frustracija za stanovništvo koje plaća cenu blokada, nepostojanja političke dinamike, propuštenog sastanka sa Evropskom unijom.
“Najavljeni rokovi se retko ispoštuju, a posebnu štetu gradjanima ove zemlje pravi nedostatak stalne koordinacije izmedju različitih državnih nivoa. Na primer, zbog izostanka mehanizama za koordinaciju kojim se osigurava dijalog sa Evropskom unijom, bosanskohercegovački poljoprivrednici izgubili su nekoliko miliona evra”, rekao je Žil.
Dokazujući to na konkretnom primeru, ambasador je ispričao da mu je nedavno jedno, kako je rekao, aktivno lokalno udruženje, koje podržava Francuska, skrenulo pažnju na nepostojanje koordinacije na državnom nivou u oblasti transplantacije organa.
Dakle, zdravlje, odnosno život nekih pacijenata je u pitanju, istakao je ambasador.
On je ukazao i na političke igre koju karakteriše manevrisanje kroz menjanje ili rušenje koalicija, odnosa snaga, što predstavlja suštinu političkog života u svakoj zemlji, ali, to, po njegovim rečima, nije dovoljno.
“Sigurno je da su važna sredstva za vođenje politike, ali rezultati su važniji. Naročito možemo samo žaliti što se čuje nacionalistička retorika najviše u stranačku korist”, precizira Žil.
On je istakao da nacionalistički argument nikako nije odgovor na probleme gradjana već ih dugoročno pogoršava.
A to ne odgovara povoljnom političkom usponu: takva retorika, svuda u svetu i u istoriji, može dovesti samo do propasti. Pomirenje služi narodima, nacionalistički govor služi samo stranačkim vodama”, rekao je francuski diplomata.
Izvor: b92