Moj dobri i pošteni kum Ivan, naš drug Marko koji je sada u Americi, još nekolicina drugara iz odeljenja i ja stigli smo na žurku oko 10 sati. U to vreme, na žurkama je tada već uveliko počinjala dobra atmosfera, jer tada se izlazilo nešto ranije nego danas.
Tamo je već bilo nekoliko zgodnih devojaka, Marinih drugarica iz osnovne škole. Ali ni sve one zajedno nisu me impresionirale koliko pogled na šank. Na šanku su bila sva pića za koja sam ikada u životu čuo, kao i mnoga za koja do tada još nisam. Bilo je sigurno bar 50 flaša raznih žestokih pića. Za to vreme, a radi se o godinama velike krize, (ali pošto to kod nas nije dovoljno precizna odrednica, dodaću još i: u doba velikih ekonomskih sankcija nametnutih Jugoslaviji) to je bilo skoro nezamislivo.
Sa ludačkim sjajem u očima, rekao sam Ivanu i Marku: „E sad ću da probam sve ovo!“
Oni su me pogledali malo čudno, ali već su bili naviknuti na moje sumanute ideje, pa im ni ova nije zvučala neverovatno. Nisu ni pokušali da me odgovore, što zbog svesti o uzaludnosti takvog pokušaja, što zbog zauzetosti muvanjem gorepomenutih lepotica.
U početku mi je dobro išlo. Vrzmao sam se sa plastičnom čašom oko šanka, pio i dosipao po decilitar ili nešto manje, u zavisnosti od vrste pića. Junački sam eksirao pelinkovac i belo vino, a za njima i pivo. Vinjak-vodka-džin i nije tako loša kombinacija. Ali kada na to dolijete tri različita likera, postaje gusto. Toliko da posle viskija i crnog vina više ne znate za sebe. Pokušao sam i da zapodenem razgovor sa jednom od Marinih drugarica, ali jezik me nije slušao, mada mu ni mozak nije davao najjasnije instrukcije jer je bio već uveliko umočen u ovu nezamislivu mešavinu.
Sve u svemu, izdržao sam oko sat i po na nogama, a sledeće čega se sećam je buđenje u mračnoj praznoj prostoriji. Jedini nameštaj bio je dušek na koji su bile pobacane jakne gostiju, neke dve - takođe komirane - devojke i ja. Osećao sam neverovatnu mučninu, što i nije bilo tako čudno, s obzirom na sadržaj želuca. Wc je bio odmah preko puta prostorije u kojoj sam se probudio, ali trebalo mi je nekoliko minuta da stignem do njega, jer je organizam odbijao poslušnost. Kao da je želeo da mi se osveti za teror koji sam nad njim sproveo samo sat-dva ranije.
U toaletu sam se prvo pogledao u ogledalo. Lice mi je poprimilo boju košulje, a košulja je bila bledo-zelena. Prepao sam se tog prizora i pohrlio na wc šolju, da joj se izjadam i pokušam da povratim standardnu boju. Uspeo sam samo da povratim. Žalopojke nad ovim cenjenim komadom keramike su potrajale najmanje pola sata, u šta je uračunato i spavanje. Probudilo me je glasno i agresivno lupanje na vrata. Neko je imao fiziološke potrebe, a ja sam se isprečio na putu njihovog zadovoljenja.
Pretpostavljam da nisam izgledao baš najbolje dok sam izlazio iz wc-a, jer su me svi koji su me videli pitali da li mi je dobro i šta mi se desilo. Vratio sam se u sobu za jakne, mrtve i ranjene i u njoj odremao još sat ili dva. Jednu od dve sapatnice sam podmetnuo pod glavu, da mi bude udobnije. Kada su moj dobri i pošteni kum Ivan i ostali iz ekipe došli po jakne i mene, jedva sam ustao. Srećom, bilo nas je mnogo, pa su me nekako sproveli do tramvajske stanice. Zajedno smo dočekali prve jutarnje tramvaje i onda se rastali, jer nismo koristili iste linije. Nekako sam pogodio sedište i sekundu kasnije opet zadremao. Sećam se i nekoliko buđenja u raznim delovima grada. Posle petog ili šestog odlučio sam da je dosta izležavanja i da je vreme da ustupim mesto nekome kome je ono potrebnije. Nesebično sam izašao kod Autokomande (otkud ja uopšte ovde – kad sam promenio tramvaj?) i seo na zidić od cigle u blizini stanice, da još malo odremam.
Kada sam se najzad razbudio, proverio sam svoj odraz u staklu obližnjeg kioska. Boja mi se vratila. Odeća mi nije bila više izgužvana i prljava nego inače. Sve u svemu, dobro sam prošao. Ušao sam u idući tramvaj koji je išao na moju stranu i u sebi se čvrsto zarekao da nikada više neću izmešati ovoliko pića. I toga se pridržavam i dan danas, uz tek poneki izuzetak, ali ne češće od dva do tri puta godišnje. Čisto da potvrdim pravilo.