- Dođavola! Hoće li bar jedan slučaj da se reši sam od sebe?
Bio je nervozan jer lokalni derbi samo što nije počeo, a on je bio na mestu ovog krvavog zločina, umesto udobno zavaljen u svojoj fotelji, sa hoklicom ispod nogu i četiri konzerve hladnog piva na dohvat ruke. Za svaki slučaj, naredio je terencima da odnesu zelenkastu materiju pronađenu ispod žrtvinih noktiju u laboratoriju i odjurio je kući da uhvati bar drugo poluvreme, dok mu se misli malo ne slegnu.
Tek što je utakmica ulazila u uzbudljivu završnicu, a inspektor načeo treće pivo, zazvonio je mobilni telefon. Bio je to Milutin koji se javljao iz laboratorije.
- Halo, inspektore!
- Govori, šta ste našli?
- Ništa bitno. Komadići ispod noktiju ubijene žene su samo parčići kore lubenice. Ne verujem da vam to išta znači.
- Dobro, ništa. Javi Raletu i onim budalama na terenu da nastave da pretražuju odeću, tepih i sve što im se učini interesantnim. Mora da je ostala bar neka dlaka, bar nešto!
Prekinuo je vezu i vratio se utakmici. Domaći su izveli strahovit kontranapad koji se završio centaršutom i zaustavljenim pokušajem centarfora da glavom pocepa mrežu gostiju. Golman je ipak bio na visini zadatka, što i nije bilo čudno, s obzirom na to da je bio visok dva metra i pet santimetara.
Odjednom, Tragoviću je nešto sinulo. Žustro se obukao i pojurio na pijacu. Za većinom tezgi još uvek su bili prodavci sa gomilom robe, prskane, neprskane, manje ili više genetski modifikovane. Dugi letnji dani produžuju i njihovo radno vreme. Seljak ga je dočekao ljubazno, nasmejan i spreman za šalu kao i uvek:
- Zdravo, inspektore! Tebi se baš prijela lubenica, čim dolaziš već drugi put od jutros! Hoćeš da ti izaberem najslađu, da izdržiš bar do sutra?
- Slušaj, ovo je hitno! Jutros je ovde bila i jedna velika lubenica, tako, oko 14 kila. Možda i svih 15. Skroz okrugla, pravilnih šara i malo izgrebana. Gde je?
Seljak se malo zbunio.
- Pa uglavnom su velike, ne razlikujem ih baš tako lako. Da nije ova?
- Ma nije, ta nema ni 12 kila!
Tragović je pozvao pojačanje i naredio hitnu pretragu svih tezgi, okolnih kamiona i bliže okoline pijace.
- Momci, prečešljajte sve temeljno! Nije mogla daleko da se otkotrlja, onako izgrebana.
Dok je pio kafu u obližnjoj kafani, Tragoviću su javili da je predmetna lubenica pronađena i uhapšena. Odjurio je kao bez duše, zaboravivši da kaže konobaru da neće platiti kafu jer ipak je on policajac na zadatku.
- Šefe, nije se opirala hapšenju, a našli smo ovo pored nje.
Rale, priglupi momak iz Resnika, predao je Tragoviću kesicu sa krvavim nožem. Lubenica nije izgledala baš najbolje. Bila je sva razlupana.
- Šta ste joj to radili?
- Ništa, šefe. Slomila se pod pritiskom i sve nam je priznala. Ubijena žena je dan ranije kupila i pojela njenu sestru. Ova je odlučila da se osveti, ukrala je seljaku nož sa tezge, otkotrljala se do žrtvine kuće i... uostalom, videli ste i sami. Jezivo.
- Dobro, dobro, pretpostavio sam da je tako nešto u pitanju. Vrlo dobro, samo idući put nemojte da bijete uhapšene tako da se to vidi sa Liona. Šta su vas učili tamo na akademiji, da mi je znati?
Inspektor Tragović je odahnuo. Još jedan uspešno rešen slučaj u nizu. A onda se setio propuštenog derbija i raspoloženje mu je palo na dozvoljeni minimum. Samo je još nekoliko hladnih piva moglo da popravi stvar. Zato se vratio u kafanu u kojoj je prethodno zaboravio da ne plati kafu, ne bi li ne platio i dva-tri točena piva.