„Pre rebalansa budžeta je, primera radi, planirana podela pomoći za 95.000 porodica, odnosno 245.000 osoba. To je koštalo 12.370.000.000 dinara“, objašnjava Mića Lišanin iz Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu Ministarstva rada.
„Međutim, planirani broj korisnika je dostignut već u martu tako da je rebalansom bilo potrebno obezbediti dodatna sredstva. Zato će pomoć dobiti još 10.000 porodica, odnosno 25.000 pojedinaca za šta je obezbeđeno još 844 miliona dinara. I za dečje dodatke je rebalansom obezbeđeno više novca, odnosno dodatnih 150 miliona pa će 12.764.645.000 dinara biti utrošeno na najviše 415.000 dečaka i devojčica.“
U Ministarstvu rada kažu da se od usvajanja novog zakona o socijalnoj zaštiti (april 2011) neprestano uvećava broj korisnika socijalne pomoći.
Zakonom iz 2011. godine iznosi socijalne pomoći se računaju putem osnovice koje je tada bila 6.050 dinara. Ona se svakog 1. aprila i 1. oktobra povećava za procenat inflacije. Bilo je pet usklađivanja. Danas je osnovica 7.530 dinara i ona je pomoć za pojedinca koji živi sam i nema prihoda.
Tako je pre dva leta novčanu pomoć podizalo 75.664 porodica, dok to danas čini njih 103.874. To je povećanje od 37,3 odsto. Pre dve godine je prosečno porodici davano 7.274 dinara, dok se danas uplaćuje po 10.310 dinara, što je povećanje od 43,1 odsto. A samim tim su i rashodi ministarstva dvostruko uvećani. U junu 2011. je za socijalnu pomoć potrošeno 503.206.567 dinara, a u prošlom mesecu čak 1.081.211.299 dinara.
Ipak, prema istraživanjima Centra za liberalno- demokratske studije, više od 80 odsto ugroženih porodica smatra da im ova pomoć države nije dovoljna. Vlada Srbije, međutim, nema nameru da u narednoj godini drastično uvećava dotacije.
Zato i u CLDS prognoziraju da će izdvajanja biti sve skromnija, jer su se pravila igre promenila još u aprilu 2011. stupanjem na snagu novog Zakona o socijalnoj zaštiti. Od tada važi novi princip po kojem će oni koji su sposobni da rade sve teže ostvarivati prava na socijalnu pomoć, a i iznosi će im biti sve manji, dok bi trebalo da se poveća pomoć invalidima, višečlanim porodicama, ostarelom stanovništvu...
Uprkos tome što budžet Ministarstva rada spada među najskuplje u državi, ekonomista Milojko Arsić računa da izdvajanja za socijanu zaštitu i nisu tako velika. Ako se izuzmu dotacije za penzionere, za socijalu dajemo samo dva odsto BDP, što je dva puta manje nego što ulažemo u obrazovanje, tri puta manje nego za zdravstvo. Prostora za veća izdvajanja, međutim, neće ni biti jer se o rashodima može razmišljati tek kada se poveća zaposlenost i postigne veći zahvat poreza.
Izvor: Novosti