Ali, obećanja su se izjalovila, pa hala nije završena do današnjeg dana. Čim je "Univerzijada" prošla, na halu su svi zaboravili, pa je objekat pao na nejaka opštinska "finansijska pleća" i stoji kao kost u grlu sa dilemom šta i kako dalje.
„Najbolje rešenje je konzervacija urađenih radova, a završiti treba kada se u celini obezbedi novac“, vidi spas od daljeg propadnja hale Milan Bodiroža, zamenik predsednika opštine.
„Ovako "na parče" deo do deo, sa velikim vremenskim razmacima, može samo da donese više štete nego koristi.“
Prema projektu gradnje, kompletna investicija trebalo je da košta oko 600 miliona dinara. Temelji su udareni septembra 2008. godine sa rokom završetka i predaje na upotrebu 1. maja 2009. Finansijer je država Srbija, pošto je reč o objektu od šireg društvenog značaja u kojem bi se po međunarodnim standardima mogla održavati takmičenja u rukometu, odbojci, košarci, malom fudbalu.
Kapacitet hale je 3.700 mesta za gledaoce, uz sve prateće infrastrukturne objekte. Ali, danas, pet godina kasnije, nezavršena sportska hala stoji i polako propada. Majstori izvođača radova odavno su napustili gradilište, korov "kiti" objekat, a silne padavine i "zub vremena" inđijski ponos pretvaraju u još jedan "spomenik" promašaja.
„Sami da obezbedimo nedostajuća tri miliona evra za kompletan završetak radova, nismo sposobni ni danas, ali ni u bližoj budućnosti“, kaže Bodiroža.
„Stoje i dalje obećanja Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine da će "pogurati", a nadamo se da nas, baš zanavek, nije zaboravila ni republička Vlada jer je obećala pomoć oko izgradnje hale.“
Izvor: Novosti