Američka ambasada posle više decenija boravka u Ulici kneza Miloša nedavno je preseljena na Dedinje, u novu zgradu u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića 92. Stara zgrada u centru Beograda ostala je prazna.
"Vlada SAD namerava da na tržištu proda svoj objekat u Ulici kneza Miloša 50", rekli su za „Blic” u Ambasadi SAD, uz objašnjenje da će za taj posao biti zadužena kompanija „Korsajd”. U toj firmi navode da se još čeka da Stejt department proceni vrednost zgrade i kad budu imali procenu, znaće se preciznije o kolikom je iznosu reč.
"Radi se o zgradi od 17.000 kvadrata, smeštenih u četiri-pet zasebnih zgrada, i placu od 56 ari", kažu u “Korsajdu”.
Kako su “Blicu” rekli u nekoliko agencija za nekretnine, cena kvadrata stambenog prostora na lokaciji u i oko Ulice kneza Miloša je oko 1.600-1.700 evra. Međutim, zgrada u kojoj je bila Ambasada SAD je praktično poslovni prostor, a čak su i priključci za struju rađeni po američkim a ne po domaćim standardima.
"To su samo neki od razloga zbog čega će se ona najverovatnije prodavati kao poslovni prostor, koji je znatno jeftiniji od stambenog", pričaju u jednoj beogradskoj agenciji.
S druge strane, stari vlasnici, među kojima su i nekadašnji ambasador Jugoslavije u Vašingtonu i sadašnji u Bernu Milan St. Protić, kao i narodni poslanik DS Nenad Konstantinović, navode da će od države tražiti odštetu.
"To je bila kuća moje bake Zore Konstantinović i njene dve sestre. Njima je ta zgrada oduzeta neposredno posle Drugog svetskog rata, ali nije nacionalizovana po Zakonu o nacionalizaciji iz 1958. Kuća je pripala državi koja je ili prodala ili poklonila SAD", kaže Nenad Konstantinović. On ističe da će naslednici prava pokušati da ostvare kroz sudski postupak i pred Agencijom za restituciju. Kako navodi, jasno je da objekat neće moći da im bude vraćen u naturi, zbog čega će tražiti naknadu štete.
Đorđe Nenadović je vilu u Ulici kneza Miloša kupio 1938. godine. Ona je imala 28 stanova i bila je namenjena njegovim ćerkama. Tokom savezničkog bombardovanja 1944. godine pogođena je, kada su oštećeni njen središnji i ulični deo. Po završetku rata zgrada je ubrzo pripala državi, a vlasti su odlučile da umesto stanova naprave poslovni prostor. U martu 1950. godine uknjižena je kao vlasništvo SAD.
Izvor: Blic