Anastasija (1956/1997)
Princeze su večita tema glasina, naročito ukoliko njihove smrti nisu ispričane “do kraja”. Tako je i sa princezom Anastasijom Nikolajevnom, najmlađom kćerkom ruskog vladara Nikolaja II Aleksandroviča. Premda se pretpostavlja da je ona, zajedno sa članovima porodice, ubijena od strane boljševika, glasine o tome da je preživela niko nije mogao da utiša. Mnogo godina kasnije, iz unutrašnjosti Francuske začuće se glas devojke za koju će mnogi tvrditi da je Anastasija. Drama dostojna filmske trake.
Nakon što je nekoliko godina snimala u Evropi sa svojim suprugom Robertom Roselinijem, Ingrid Bergman odlučila je da se vrati u Holivud na velika vrata. Upravo je njoj pripala uloga Anastasije u istoimenom filmu Anatolija Litvaka, u kojem joj je partner bio Jul Briner. Iako u filmu nije otkriveno da li je glavna junakinja zaista princeza, postoji nekoliko znakova koji na to ukazuju. Možda nije dočekala svoj tron u filmu, ali je Bergmanova doživela ovacije kada je na dodeli Oskara osvojila nagradu za glavnu žensku ulogu.
Četiri decenije kasnije, studio Foks odlučio je da napravi svojevrstan animirani rimejk filma, iako se ova dva ostvarenja razlikuju u detaljima. Kritičari su odmah pohvalili animiranu princezu zbog originalnosti lika koji u mnogome odudara od (khm, Diznijevih) stereotipa. Za to je delom zaslužna i Meg Rajan, kraljica romantičnih komedija devedesetih, koja je pozajmila glas Anastasiji, pa je tokom snimanja više puta menjan lik princeze, ne bi li dobila nešto novo od Meg Rajan.
Kraljica (2006)
Iako bi se na prvi pogled reklo da je ovo film isključivo o kraljici, sve vreme "lebdi duh" princeze. Baš kao u kultnoj “Rebeki” u kojoj se Rebeka ni ne pojavljuje, tako je i ovaj film mogao da se zove “Dajana” jer je cela radnja smeštena u trenutak kada svet plače za preminulom voljenom britanskom princezom Dajanom, a kraljevska porodica, na čelu sa Elizabetom II ne zna kako da se postavi u odnosu na celu tragediju.
Reditelj Stiven Frirs, kao retko ko poslednjih godina, obradio je još uvek svež istorijski događaj sa neverovatno mnogo detalja čime je gledaocima pružio pravi uvid u aktuelni život na kraljevskom dvoru.
Ipak, da ne bi otišao u dokumentarističke vode, mada bi i u njima verovatno odlično plivao, Frirs je ostavio dovoljno prostora da odslika sve dileme i teskobu kraljice Elizabete. To mu je pošlo za rukom najviše zbog toga jer je mudro odlučio da ulogu dodeli Helen Miren. Čini se da su te godine sve nagrade sveta bile njene, što i ne čudi jer je imala dovoljno vremena da vežba svoje kraljevsko držanje – pre ovog filma Miren je čak tri puta igrala različite članice britanske kraljevske porodice.
Snežana i sedam patuljaka (1937)
Prvi dugometražni animirani film čuvenog studija Volta Diznija obeležio je dvadeseti vek i u glavama dece širom sveta usadio brojne stereotipe o princezama, možda i snažnije nego što su to radila braća Grim.
Priča o nesrećnoj prinzeci čiju smrt priželjkuje njena maćeha, svojevremeno je toliko dirnula srca američkih gledalaca, da su uprkos velikoj ekonomskoj krizi mnogi film u bioskopima gledali više puta.
Snežana je samo odškrinula vrata iz kojih su ubrzo, pod Diznijevim nadzorom, počele da izlaze brojne animirane princeze koje vode poreklo iz čuvenih bajki, čini se bar jednom godišnje. Ali Snežana, lica belog kao sneg i kose crne poput ponoći, bila je prva i najbolja. Bar tako kaže Američki filmski institut koji je ovaj film 2008. proglasio najboljim američkim animiranim ostvarenjem.
Praznik u Rimu (1953)
Ko zna šta bi bilo da je glavnu ulogu u ovom filmu dobila Elizabet Tejlor... Iako je uloga princeze Ane, koja dolazi u zvaničnu posetu Rimu i doživljava jednu od najlepših ljubavnih romansi, pisana za Tejlorovu, reditelja Vilijama Vajlera na kastingu je oduševila Odri Hepbern koja je svojim šarmom iznela ceo film. Uloga u ovom filmu vinula ju je u holivudske zvezde i obezbedila joj Oskara za najbolju žensku ulogu, iako Američka filmska akademija ne deli često nagrade za uloge u romantičnim komedijama.
Ovaj film postavio je standarde za sve one priče o princezama koje žarko žele da pobegnu iz kraljevske svakodnevice i bar na jedan dan anonimno prošetaju gradom. U ovom slučaju, pozornica je jedini pravi “večiti grad” na svetu, a romansa između Ane i američkog novinara kog tumači Gregori Pek poslužila je kao odlična reklama za savršeni praznik u Rimu.
Princezini dnevnici (2001)
Reditelj Geri Maršal zna kada je pravi trenutak da relativno poznatu glumicu lansira u zvezde. I zna kako da to učini. Prvi put to mu je uspelo sa Džulijom Roberts kojoj se život zaista promenio nakon “Zgodne žene”, a sličnu priču ponovio je sa “Princezinim dnevnicima”.
Prva filmska uloga sada već Oskarovke i priznate glumice En Hatavej bila je upravo glavna uloga u “Princezinim dnevnicima”, filmu baziranom na romanu Meg Kabot.
Iako zasnovan na do tada već milion puta ispričanim klišeima o devojci koja otkriva svoje plemićko poreklo i odlazi na dvor da bi se od šeptrlje preobrazila u princezu, film je osvojio tinejdžersku publiku širom sveta, a šarmantna En Hatavej dobila je kasnije priliku da pokaže raskošan talenat u “Planini Broukbek” i “Jadnicima”.
B92