Poslodavci u Srbiji, pokazuju istraživanja, svoje radnike ocenjuju kao nedovoljno posvećene, smatraju da nisu efikasni niti odgovorni. S druge strane, naši ljudi koji za "koru hleba" zarađuju u inostranstvu, važe za vredne i posvećene poslu. Da li vlasnici privatnih preduzeća preteruju ili naš radnik već na granici doživi preobražaj, pitanje je na koje precizan odgovor nemaju ni gazde, ni sindikati.
Prvi tvrde da nije tačno da svima cvetaju ruže kad odu u pečalbu, a drugi da direktori preteruju i da imaju nerealna očekivanja, a daju sve manje plate. Slažu se, međutim, da je za ovu nesrazmeru kriv sistem, ali i da domaćim preduzećima nedostaje kvalitetan upravljački kadar.
U poslednjem istraživanju Unije poslodavaca Srbije samo 36 odsto menadžera odgovorilo je da zaposleni ispunjavaju sve radne zadatke, a da tek trećina pokazuje stručnost na radnom mestu. Direktori tvrde i da se u preduzećima posao izbegava ili odlaže, da se na pauzama ostaje znatno duže, a rad se doživljava kao prinuda.
Kako se onda takvi "neradnici", u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj ili nekoj drugoj evropskoj zemlji pretvore u izuzetne radnike, koji stiču i sopstveni kapital i ulažu ga u tuđini ili u Srbiji?
Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, smatra da nije istina da su svi naši ljudi produktivni u inostranstvu, već da do nas stignu samo priče o pozitivnim primerima.
„Uvek čujemo za one koji su uspeli i koji ostanu da rade van granica naše zemlje, ali ima na hiljade onih koji su se vratili i nisu uspeli da prežive, jer se nisu prilagodili“, tvrdi Rajić. „Tamo mora da se radi i nema zabušavanja, pa se i oni koji za život zarađuju u dijaspori mnogo više trude i posvećeniji su poslu. Problem je naš sistem, jer su i dalje 20 odsto veće plate u javnom, nego u privatnom sektoru. Tako se podstiče da oni koji stvarno rade u privredi treba da plate i one koji duplo manje rade, a pritom imaju i do 25 odsto veću platu. Mi još živimo u postkomunističkom sistemu i zato smo počeli toliko da zaostajemo za ostalim zemljama. Ljudi koji odlaze uglavnom nisu zadovoljni sistemom.“
Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ne prihvata ocene da radnik u Srbiji nije dobar i produktivan. Pre je, kako kaže, nemotivisan.
„Ne možete ovde biti loši, a u tuđini dobri“, smatra Savićeva. „Da bi bio produktivan zaposleni mora da ima sposobnog i stručnog menadžera, koji zna da organizuje posao, da ga stimuliše, i da stvori porodičnu atmosferu u firmi, kako bi se čovek više trudio. Mora se osećati kao deo tima, da radi, stvara, kada se više trudi, dobije nagradu i cenjen je i poštovan. Izuzetno loša privatizacija i menadžeri koji nemaju pojma o proizvodnji su doprineli da imamo sve veće probleme. Niko ne ide srećan na posao ako mu je plata ispod proseka ili kasni nedeljama. Moja poruka poslodavcima je da daju ljudima zarade na vreme, da ih stimulišu i poštuju i biće mnogo uspešniji i oni i njihove firme.“
„Ne možete očekivati od zaposlenog koji, recimo, radi u dve smene, za platu od 12.000 do 18.000 dinara, da bude zainteresovan i poletan za posao“, smatra Ranka Savić. „U megamarketima trgovci rade i duže od 10 sati, bez plaćanja prekovremenog rada. Mnoge strane kompanije su dobile i po 9.000 evra za svakog radnika kojeg su zaposlile, a daju im platu po 200 evra. U Sloveniji su nezadovoljni radnici koji zarađuju i više od 1.000 evra, a naši bi trebalo da budu zadovoljni sa pet puta manje.“
Izvor: Novosti