Miki je predložio Crnu Goru i odmah bio surovo ismejan od strane Bakija i moje malenkosti:
- Dobro, jesi li ti normalan? Tamo nema ni struje ni vode, osoblje je neljubazno, izuzev časnih izuzetaka iz Srbije koji odlaze tamo u sezoni da rade, a cene su evropske. Za iste pare možemo da se provedemo u Grčkoj duplo bolje! A kad pomislim na onu jadnu maketu Ajfelove kule u Budvi i na face koje se tamo okupljaju, povraća mi se.
- Dobro, ali nekako... šta znam... naši su...
- Naši? Pa što su se onda odvojili i napravili zasebnu državu? I kao da im taj cirkus nije bio dovoljan, nego još izmišljaju i sopstveni jezik i neka smešna slova?
- Dobro, nećemo u Crnu Goru. Samo sam...
- Normalno da nećemo! Grčka je prava zemlja, tamo su naša pravoslavna braća!
Baki je bio zagovornik letovanja u Grčkoj. Meni se ni tamo nije išlo iz više razloga, od kojih sam naveo svega par:
- A šta ćemo sa gomilom pijanih, drogiranih engleskih tinejdžera koji se ponašaju gore nego u Novom Sadu za vreme Exita? O aktuelnim štrajkovima i opštoj ludnici u Grčkoj da i ne govorimo.
Miki je pokušao još jednom, ovog puta sa još tragičnijim ishodom nego prvi put:
- A šta mislite o hrvatskom primorju?
Baki i ja smo se samo kratko pogledali u neverici i nastavili razgovor:
- Onda i Grčka otpada. U pravu si, bolje je da ovog leta preskočimo. Da ne bude otkazivanja letova, jurenja autobusa i ostalih stresnih situacija. Odmor ipak treba da bude odmor.
- Da nije sad ova ludnica u Egiptu, mogli smo tamo. Malo more, malo piramide, malo vožnja po pustinji.
- Šta da se radi. Moramo da tražimo dalje.
Još jednom je Miki učinio napor da progura svoj inicijalni predlog:
-Ljudi, razmislite ipak o Crnoj Gori! Za te pare teško da možemo bilo gde, ako eliminišemo Grčku.
Baki, u početku najoštriji protivnik, kao da je bio malo pokoleban:
- To je tačno, ali ne treba tamo ići iz principa! Još će oni nas moliti da se opet ujedinimo, kad vam kažem!
I ja sam se opet umešao:
- Dobro, ali ako ostavimo dugoročne političke ciljeve po strani, možda ovog leta i ne bi bilo loše svratiti tamo, a? A od idućeg leta ih bojkotujemo i tako sve dok nam se ne vrate na kolenima?
- Šta znam, možda. Ali da znate da nisam srećan zbog toga.
- Pomisli samo na sve one naše ljude koji tamo kuvaju, spremaju i konobarišu u sezoni. Ipak ćemo i njima da pomognemo. I onda će oni krvavo zarađene pare opet da potroše kod nas. Tako da ispada da pare nisu ni napuštale zemlju. Osim što ćemo svi po malo da izgubimo na kursnim razlikama, ali dobro, šta sad.
- Dobro, kad se tako postavi, možda i nije loša ideja. A i za razliku u ceni između Crne Gore i recimo Egipta, možemo da odemo i vratimo se avionom! I tamo svakog dana da jedemo krofne na plaži. Bićemo glavne face.
- Ma šta krofne, moći ćemo i koktele da pijemo! Sa onim kišobrančićima.
- Je l’ može meni bez kišobrančića?
- Ne može, Miki, brate! Ako već pijemo koktele, ima da budu sa kišobrančićima! I na kraju krajeva, šta će nam struja i voda po ceo dan? Ne idemo mi tamo da otvorimo auto-perionicu, nego da se odmaramo! I da se slikamo pored one super makete Ajfelove kule. Ume tamo da bude i nekih super likova u sezoni. Pored nas, naravno.
- Tako je! Po ceo dan ćemo ionako biti na plaži, a uveče u gradu. Kome još treba struja?
- Struja je precenjena.
Miki se opet ubacio sa podatkom koji je verovatno pročitao u rubrici „Verovali ili ne“ u Zabavniku:
- Je l’ znate da je naučno dokazano da čovek bez vode može da izdrži samo dva do tri dana, a bez struje može i do nekoliko vekova?
Bio je opet surovo posečen, kao polušpic u pokušaju kontranapada na tridesetak metara od gola:
- E, u redu je! Je l’ ti to imaš nešto protiv Tesle? Čovek se žrtvovao da bi nama danas bilo bolje. On je bre savremeni Isus!
- A da ti ipak odeš u Hrvatsku? Snaći ćemo se nas dvojica i bez tebe u Crnoj Gori.
- Nemojte momci, ja sam samo mislio...
- Šta si mislio? Mnogo ti nešto misliš u poslednje vreme. A šta misliš o tome da platiš sad ovih 12 piva, pa da se razilazimo polako?
- Dobro, platiću.
- E tako te volim. Kad misliš na pravi način.