Armija preletača iz srpskih u romske redove poslednjih godina sve je brojnija. Za poslednje tri godine je oko 30 odsto više Roma samo u biračkom spisku. Olakšan upis u škole i na fakultete, stipendije, mesto u domu, prednost pri zapošljavanju - samo su neki od motiva zbog kojih se građani koji nemaju ni kap romske krvi deklarišu kao pripadnici ovog naroda.
Ranijih godina tabloidi su punili strane o životnoj priči pevača Dragana Kojića Kebe koji je na sudu dokazao da je Srbin, a ne Rom. Sada je došlo vreme da će mnogi Srbi u sudnici morati da dokažu da jesu Romi! Nacionalni savet Roma je najavio podnošenje krivičnih prijava protiv ljudi koji se zarad koristi izjašnjavaju da pripadaju njihovoj manjini.
"Poslednji primer je upis na fakultete", govori sagovornik "Novosti" Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta Roma. "Naši predstavnici u lokalnim sredinama utvrdili su da svaki deseti brucoš koji se izjasnio kao Rom i tako upisao fakultet o trošku države, bez rangiranja sa ostalima, to zapravo nije. Od 200 prijavljenih u prvom upisnom roku, oko 20 su "Romi za jednokratnu upotrebu". Primetili smo da je poslednjih godina povećan i broj đaka i broj studenata koji uz mere pozitivne diskriminacije namenjene našem narodu upisuju srednje škole i studije".
Mihajlović priznaje da, iako se u svakom naselju dobro zna koje porodice su romske, ruke su im vezane u sudskom dokazivanju. Ali, kaže da su neki već priznali zlopupotrebu i njihove slučajeve će proslediti ombudsmanu, koji može da pokrene krivičnu prijavu.
Čak i ako odu na sud, vodeći se postojećim zakonima i Ustavom, neuspeh im je zagarantovan. Prema rečima Slavice Vasić iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, nacionalno izjašnjavanje je lična stvar i nema načina da se dokaže nečija pripadnost.
"Ne postoje kriterijumi na osnovu kojih možemo da dokažemo da li je neko Rom, pa se time i ne bavimo", objašnjava ona. "Spiskove dobijamo od nacionalnih saveta i ne proveravamo, jer se nacionalna pripadnost određuje na osnovu ličnog izjašnjavanja. Svako može da se deklariše kako želi. Ni ime, niti to što neko ne govori maternji jezik ne mogu da budu dokazi da nije Rom".
Ona dodaje da nemaju pravo ni da traže uvid u birački spisak nacionalnih manjina, jer bi i to bilo kršenje ljudskih prava. Tako da podatke o manjinskim zajednicama, koje dobiju od saveta, prosleđuju Ministarstvu prosvete i oni se koriste pri upisu u škole i na fakultete.
A osim ovih podsticajnih mera, postoje i druge.
"Kada neko sa biroa zaposli Roma, dobije subvenciju od 160.000 do 200.000 dinara", objašnjava Mihajlović. "Naša deca dobijaju državne stipendije već sa prosekom 3,5, a ostala sa 4,5, a delimo i 500 stipendija od međunarodnih donatora. Mesta u domu su zagarantovana, bez obzira na uspeh i materijalno stanje. Postoji i prednost pri zapošljavanju".
To su, dodaje, neke od najvažnijih olakšica kojima država želi da stimuliše Rome da se školuju, napreduju, zapošljavaju, a koje se i zloupotrebljavaju.
Politika je još jedan teren za manipulacije merama pozitivne diskriminacije manjina. Tako je na lokalnim izborima u Novom Sadu Romska demokratska partija dobila šest odbornika, od kojih nijedan nije Rom!
Izvor: novosti