Jesmo li svi jednaki - zapitali su se neki od korisnika Doma za odrasla invalidna lica u Doljevcu kada u jednom ugostiteljskom objektu nisu bili usluženi. Ljiljani Okrajnov i njenoj sestri, koja joj je bila pratilac, rečeno je da hranu mogu da im isporuče na kućnu adresu, a mreža za zaštitu ljudskih prava "Kris" podnela je tužbu za diskriminaciju.
Ljiljana Okrajnov u Domu za odrasla invalidna lica živi već šest godina. Kaže da joj je tu lepo, ali da ne izlazi često. Zato joj je teško palo kada je morala da napusti ugostiteljski objekat.
„Bila sam veoma neraspoložena, nisam čak htela ni da ručam, nego me je negovatelj odmah stavio u krevet", objašnjava Ljiljana.
U sličnoj situaciji bili su još neki korisnici. To na njih, pored svih životnih muka koje imaju, deluje obeshrabrujuće.
Direktorka Doma za odrasla lica s invaliditetom Lidija Ljutica veruje da ti ljudi nisu imali lošu nameru.
„Verujem da ti ljudi nisu to uradili iz neke zle namere, nego su mislili da na to imaju pravo, što je opet strašno kad postoji jedan takav stav u društvu", ističe Ljutica.
Koordinator pravnog tima Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS) Milan Krstev smatra da je Zakon o zabrani diskriminacije dobar i da je sud za manje od mesec dana zakazao prvo ročište.
„Zakon u članu 45 propisuje obavezu tuženog da jednostavno snosi teret dokazivanja, drugim rečima ukoliko tužilac učini verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja u tom slučaju prelazi na tuženog", kaže Krstev.
U Domu u Doljevcu kažu da, bez obzira na to što je država dosta uložila u poboljšanje uslova stanovanja, društvo teško prihvata invaliditet.
„Same reči invalid većina ljudi se grozi, kao da smo čudovišta, a ne ljudska bića", kaže Ljiljana Okrajnov.
Ljiljana može da dobije javno izvinjenje, koje će joj značiti. Da li će društvu značiti njena hrabrost da na problem ukaže javno, saznaće prilikom prvog sledećeg izlaska iz Doma.
Izvor: RTS