Tog kobnog jutra, 26. jula 1963. godine, grad je bio porušen više od 80 odsto, 100 hiljada ljudi ostalo je bez svojih domova, više od 1.000 ljudi je poginulo, a preko 3.000 ostali su trajni invalidi.
Kuće su se rušile kao da su kartonske, ljudi su trčali bosi i izbezumljeni, svugde se čuo plač i apeli za pomoć. Ispod ruševina ostale su cele porodice, kejovi i ulice postali su mesta za stanovanje, a šatori-kancelarije. Skoplje je postao grad smrti, plača i suza. Prvi u pomoć pritekli su vojska i policija i sposobni građani, a zatim i ostale jugoslovenske republike. Prvi put nakon drugog svetskog rata, tu su se srele američke i sovetske jedinice.
Obeležavanjem 50 godina od katastrofalnog zemljotresa izražava se i zahvalnost prema građanima i zemljama koji su pomogli u toj tragediji.
Tokom dana biće položeni venci na gradskom groblju ispred spomenika poginulih. Zatim sledi tradicionalna akcija davanja krvi, a zvanični program pocinje uveče sa poetskim nastupom ispred Muzeja grada Skoplja. Na glavnom gradskom trgu Makedonija oko 22 sata počinje multimedijalni projekat "Skoplje se seća", a Makedonska filharmonija, glumci i clanovi Opere i baleta, preko performansa preneće priče o ljubavi, hrabrosti i solidarnosti.