Ukratko, GMO su organizmi čiji je genetski materijal promenjen korišćenjem različitih metoda genetskog inženjeringa i to najčešće ubacivanjem dela naslednog materijala (DNK) jednog organizma u DNK drugog organizma.
Istorija genetskog inženjeringa je kratka. Sve je počelo pre samo četrdesetak godina, ali se vrlo brzo prešlo sa teorije na praksu. Kako se otkrivao sve veći broj funkcija različitih delova DNK, tako su se i mogućnosti manipulisanja genima sve više otvarale. Sada su daleko iza nas prvi pokušaji kloniranja, genske terapije i onoga što je možda delovalo kao najmanje verovatno – mešanje biljnog i životinjskog naslednog materijala.
Ilustracije radi, možda niste bili svesni postojanja prasića koji svetle u mraku. Ova neverovatna osobina im je omogućena ubacivanjem gena iz morske meduze. Da nije čoveka i njegovih ideja, malo je verovatno da bi se prase i meduza ikada sreli, a kamoli pomešali DNK. Pitate se čemu to? Smisla nema dalje od naučničke laboratorije i ideje da je lakše uočiti neku strukturu pod mikroskopom koja je obeležena fluorescentnom zelenom bojom.
Teško da će se većina nas u svom životu susresti sa zelenim prasetom, ali ono sa čime se susrećemo svaki dan jeste genetski modifikovana hrana. Razlozi za pravljenje ovakve vrste genetske modifikacije su mnogo jasniji. Njen cilj je, između ostalog, da ubrza i poveća rast biljaka, da im omogući otpornost na patogene i da poveća količinu određenih hranljivih materija u samoj biljci.
Korišćenje manipulisanja genima u svrhu ishrane je postalo komercijalno 1994, kada je transgeni paradajz pod imenom Flavr Savr odobren od strane FDA (Food and Drug Administration) za prodaju.
U ovom članku ćemo probati bez donošenja ikakvih zaključaka da se pozabavimo prednostima i kritikama GM hrane.
Prednosti GM hrane:
Ideja o upotrebi GM hrane je proistekla iz predviđanja da će se broj ljudi na planeti Zemlji udvostručiti u narednih 50 godina, što implicira da treba nekako nahraniti toliku populaciju.
GM hrana je tako pravljena da reši probleme zbog kojih dolazi do gubljenja biljaka I useva, a samim time i manjka hrane. Pa tako u borbi protiv štetočina poljoprivrednici koriste velike količine pesticida, koji štete kako napastima, tako i našem zdravlju, ali i okolini.
Zato je elegantan način za ubijanje štetočina bez korišćenja hemikalija ubacivanje gena za supstancu toksičnu po štetočine, a po nas neutralnu.
U slučaju korova, koriste se hemikalije koje se zovu herbicidi i koje, pored toga što dovode do smrti nepoželjnih trava, često uništavaju i kvalitet gajene biljke. Najpoznatiji primer ovakvog useva soje dolazi od Monsanta pod imenom Roundup. Ova biljka smanjuje broj potrebnih prskanja sa desetina na jedan.
Jedna od važnih mogućnosti genetskog modifikovanja useva je tolerancija na sušu i salinitet. Kako ljudska populacija uvećava svoju brojnost, tako i količina obradive površine mora da raste. Samim tim, postaje problematično saditi na mestima koja nisu prilagođena u potpunosti uzgajanju npr. pirinča ili kukuruza. Da bismo omogućili ovim biljkama da rastu na takvim mestima, moramo ih pre toga modifikovati, što podrazumeva ubacivanje određenih gena iz biljaka koje već prirodno rastu na ovim područjima.
Između ostalog, zar ne bi bilo poželjno na određeni način imati biljke otporne na viruse, bakterije i gljive, kao i na hladnoću, što se sve može izazvati putem genetskih modifikacija.
Još jedan veliki plus za GM hranu potiče od problema manjka hrane za određeni deo svetske populacije. Dnevni unos hrane u nekim zemljama zavisi samo o jednoj žitarici. Npr. pirinač, koji je jedino prehrambeno sredstvo nekih ljudi, nažalost ne poseduje sve potrebne sastojke za dobro zdravlje, i ovakav način ishrane često vodi u neuhranjenost.
Genetskim inženjeringom pirinča možemo povećavati broj vitamina i minerala, i sprečiti ozbiljne posledice po zdravlje koje može prouzrokovati nedovoljna ishrana. U to ime naučnici su kreirali takozvani zlatni pirinač sa dodatnim sadržajem vitamina A, kako bi sprečili jedan od najčešćih problema u zemljama trećeg sveta- slepilo izazvano nedostatkom vitamina A.
Ovo istraživanje koje su vršili na Švajcarskom institutu za biljne nauke potpomognuto je bilo od strane Rokfeler fondacije. Na kraju, nakon burnih anti-GMO protesta u Evropi ovo istraživanje je obustavljeno do daljnjeg.
Dodatne dve zamisli o korišćenju GM hrane su se ticale lekova i obnavljanja zemljišta. Što se tiče prve, učinilo se zgodnim da se zemljama trećeg sveta kod kojih je kupovina I dostupnost vakcina i neophodnih lekova otežana, ovi proizvodi dostavljaju u jestivom obliku. Pa tako bi oni umesto da idu kod lekara da prime tetanus mogli da pojednu bananu, što smanjuje troškove plate lekara, slanja I produkcije vakcina I lekova u ovim zemljama u kojima su lekovi preko potrebni.
Druga pomenuta ideja se tiče fitoremedijacije, korišćenja biljaka koje su genetski modifikovane da uklanjaju teške metale iz zemlje.
Kritike proizvodnje GM hrane
Kritike vezane za GMO hranu dolaze sa raznih strana. Nisu u pitanju samo naučnici, već i ekološki aktivisti, religijske grupe, i druga udruženja građana. Ono o čemu se zapravo priča je potencijalan negativan uticaj GM hrane na okolinu, ljude i ekonomska pitanja.
Što se tiče uticaja na okolinu, jedna od najozbiljnijih stavki je nenamerno povredjivanje drugih vrsta. Kontroverze su postojale oko ubačenog gena za botulin toksin u biljku kukuruza. Postavljeno je pitanje da li pored toga što ubija larve kukuruznih štetočina, dovodi do smrti i drugih "dobrih" vrsta. Dodatno, upotreba ovog toksina postavlja pitanje da li će neke populacije insekata razviti rezistenstnost na ovaj toksin.
Druga velika kritika GM hrane je da li potencijalno može doći do transfera gena na druge vrste, nakon slučajnog ukrštanja transgene i netransgene biljke. Opcija koje se svi najviše plaše je baš transfer gena za otpornost na herbicide u korove, koji bi tada postali neotporni na ove otrove.
Da bi se izbegle ove mogućnosti jedno od rešenja je da se GM biljke gaje tako da su sterilne, tj. da ne stvaraju polen.
Jedno od postavljanih pitanja se tiče alergija. Jako puno ljudi je alergično na razno voće i povrće, kikiriki, orahe, itd.
Problem koji nastaje je moguće ubacivanje gena iz ovih biljaka u druge, čime bi se stvorili novi potencijalni alergeni, kojih kupci ne bi bili svesni. Rešenje ovih problema je u jasnom obeležavanju genetski modifikovanih proizvoda, i u podizanju svesti javnosti.
Uprkos svemu gore navedenom, naučnici smatraju da GM hrana, u globalu, ne predstavlja rizik po ljudsko zdravlje.
Izvor: O-ruk