Još u aprilu mesecu Narodna biblioteka Srbije i Zajednica matičnih biblioteka Srbije uputili su pismo Ministarstvu kulture i Upravi za javne nabavke sa predlogom izmene zakona, koji, praktično, nabavku knjiga tretira kao kupovinu bilo koje vrste robe.
"Shvatajući da će se biblioteke suočiti sa nepremostivim teškoćama, predložili smo da javne biblioteke u Srbiji budu izuzete od ove komplikovane procedure, ali do sada nismo bili udostojeni bilo kakvog odgovora", kaže, za "Novosti", Dejan Ristić, v. d. upravnika NBS.
Direktorka Biblioteke grada Beograda i predsednik Zajednice biblioteka Jasmina Ninkov ističe da je kupovina knjiga preko tendera, kao papir i olovke, apsurdna i da bibliotekare dovodi u bezizlazan položaj.
Direktor "Lagune" Dejan Papić kaže da nije tačno da se najviše otkupljuju naslovi kuće kojom rukovodi: "Neka pogledaju spisak kupljenih knjiga za Biblioteku grada Beograda. Nikada nije bilo manje naših naslova. "Laguna" ima veliku produkciju, oko 130 naslova godišnje i nije mnogo ako u biblioteke ode 10-15 knjiga. Pritom, ne treba zaboraviti da su naši hitovi dela Saramaga, Hoseinija, Ljose... Ne mogu svi izdavači koji objave jednu knjigu godišnje, da očekuju da je sve biblioteke nabave."
"Potpuno su nam vezane ruke. Izdavači moraju da dostave komplikovanu dokumentaciju, što ih često navodi da odustanu od učešća na tenderu. U bibliotekama, pak, nema dovoljno stručnjaka za administrativne poslove, koji se moraju obaviti u ovakvom načinu nabavke knjiga. Dakle, sada smo suočeni sa dva problema: da nađemo sredstva za osnovnu popunu naših rafova i da zadovoljimo sve propisane zakonske uslove."
Saopštenjem se oglasilo i Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), u kome se navodi da je primena ovog zakona ugrozila rad javnih biblioteka i njihovo kontinuirano snabdevanje novim knjigama:
"Od početka primene zakona najveći broj javnih biblioteka u Srbiji prestao je da obnavlja svoje fondove. Činjenica da su pojedine kulturne institucije, kao što su pozorišta, izuzeta iz primene zakona pokazuje da je neprimenljiv u oblasti kulture. Istovremeno i u onim bibliotekama u kojima se primenjuje nabavka, Zakon o javnim nabavkama nije obezbedio veću transparentnost procedure, niti je omogućio veću dostupnost vrednih kulturnih, umetničkih i naučnih dela korisnicima javnih biblioteka."
Udruženje izdavača i knjižara Srbije (UIKS) nije u zvaničnoj formi reagovalo na ovaj problem, ali se, na nekoliko razgovora koje je upriličilo moglo čuti niz primedbi na ovu zakonsku proceduru.
"Zaprepašćeni smo činjenicom da pojedine biblioteke u Srbiji otkupljuju isključivo knjige koje ne mogu izdržati nikakvu ozbiljnu vrednosnu kritiku ili da je udeo ovakvih knjiga u nabavnoj politici biblioteka nesrazmerno veliki. Podsećamo na neprijatnu činjenicu da je ovakva i slična nabavna politika u Americi poslužila kao izgovor lokalnim vlastima da ukinu biblioteke u velikom broju gradova. Dakle, knjige za razonodu ne mogu se otkupljivati novcem poreskih obveznika", navodi se u saopštenju UPIS-a.
"Radi se o nabavci izuzetno male vrednosti, pri čemu je ceo postupak tenderske dokumentacije postaje skuplji od vrednosti same knjige koja se traži. Ceo postupak je doveden do bizarnosti, jer se za svaki naslov, kao da je reč o kupovini krompira traže i zahtevaju tri ponude. To je naravno besmislica, jer je poznato jednu knjigu objavljuje jedan izdavač, koji nudi i najpovoljniji rabat. Pri tom biblioteka dokumentaciju treba da dostavi opštini, da od nje dobije dozvolu, pa tek onda sredstva, što po pravilu traje dva do tri meseca", kaže, za naš list, Zoran Kolundžija, predsednik Skupštine UIKS.
U Biblioteci šabačkoj odlučili su se da knjige kupuju kao što su radili pre uvođenja Zakona o javnim nabavkama, jer njihov apel Upravi za javne nabavke ostao je mrtvo slovo na papiru.
"Jednostavno nabavka knjiga na tenderu je nemoguća, spora i skupa" smatra upravnica Sonja Bokan.
Direktor "Klija" Zoran Hamović se slaže da je uvedena procedura krajnje nepraktična, ali ukazuje i na problem izbora naslova za biblioteke:
"Praktično bibliotekarima je dopušteno da po svom ukusu biraju knjige, a, uglavnom su to naslovi koji se bacaju posle prvog čitanja. Uglavnom se uzimaju izdanja "Evro-Đuntija", "Lagune" i "Vulkana", a kratkih rukava ostaju manji izdavači, koji imaju veoma vrednu produkciju. Mi smo siromašna zemlja, za ovu namenu izdvajaju se sredstva, pa bi, da bi se izbegla svaka vrsta improvizacije, bilo bolje formirati komisije za izbor naslova za bibliotečke fondove."