Film koji otvara novo poglavlje domaće kinematografije! Zaslužuje bolju sinhronizaciju! Uprkos svemu: Aleksa, uspeo si!
Svetski poznat strip-umetnik iz Zemuna, koji je posle osam godina truda konačno došao i do svog prvog animiranog ostvarenja “Technotise: Edit i ja”, nije ni najmanje razočarao na otvaranju ovogodišnjeg Cinema Cityja. Naprotiv, uživali smo u svakom kadru njegovog animiranog filma smeštenog u Beograd budućnosti (2074) koji je po svemu drugačiji od svega što je ikada ovde nastalo.
Film zasnovan na Gajićevom uspešnom stripu “Technotise”, predstavlja kombinaciju četiri tipa animacije. Pored izraženog uticaja japanske anime, Gajić i njegov tim entuzijasta koristili su klasičnu 2D animaciju, zatim 3D, ali i vektorsku animaciju. Konačan rezultat je vizuelno zaista impresivan, posebno zbog činjenice da otvara jedno novo, značajno poglavlje u srpskoj kinematografiji.
U centru priče je studentkinja psihologije Edit, koja nakon ugradnje čipa za lakše polaganje ispita dobija svoj alterego koji je odvodi duboko u podsvest, ali joj daje i neverovatnu snagu. Naravno, u celoj gužvi je i misteriozna kompanija koja bi da dođe do tumačenja formule koja objašnjava sve na svetu… Ovo je tek deo priče iza filma “Technotise: Edit i ja”, u kome je Gajić očigledno želeo da se dotakne (preko)brojnih bitnih tema: od postojanja i suštine svega, preko ljudskih odnosa u budućnosti, do vizije Beograda 2074. godine, ali i svega što je činilo sudbinu prestonice u prošlosti (5. oktobar, Slobodan Milošević, tajkuni...).
Sve što se može videti u ovom filmu je čisto umetničko delo, posebno Gajićeva vizija Beograda i svih njegovih karakterističnih prizora. Najdivnije od svega je što to nije naš grad sa dosadnih razglednica, već ćoškovi, fasade i asfalti, koji na pravi način dočaravaju Beograd. Ovaj animirani film je možda najbolji virtuelni vodič kroz Beograd ikada napravljen.
Čak i kraj priče, koji može delovati previše napadan i bukvalan, utapa se u vizuelno koje već nakon prvog gledanja postaje nezaboravno mesto susreta umetnosti stripa i animacije. Međutim, s takvim junacima, pravim formiranim ličnostima i kompanijom sumnjivom već nazivom (Meta kompanija) nemoguće je ne poželeti više akcije, jači zaplet uz manje objašnjenja. Jer, tako uzbudljiva vizija Beograda i priča koje ne moramo da se stidimo to zaslužuju.
Mada, imajte u vidu, ovaj film nije isključivo vizuelni ugođaj, jer je čak i sa očiglednim scenarističkim propustima (poput dijaloga s kojima glumci nisu mogli ništa drugo da urade, osim da ih pročitaju), pričom zanimljiviji od većine domaćih filmova decenijama unazad. A i ne treba osporiti da Aleksa odgovara priči o anti-materiji poput "Anđela i demona", koji verovatno nisu bili ni u planu kada je on uporno gurao priču "Technotisea".
Isto se, pak, ne može reći za muziku. Moderni urbani zvuci odlično se uklapaju u specifičnu atmosferu filma, koja prilično vešto vozi po granici pravog i techno Beograda.
Ali, kada vidite Beograd 2074. godine, sjajno animirane likove na čelu sa prelepom Gajićevom heroinom Edit, intrigantnu priču i pravu anime akciju... i uši će postati oči.
Aleksa, uprkos svemu, uspeo si! Šteta samo što se na drugom kraju dogovora Exitove podrške promociji Gajićevog filma, našao razočaravajući promo-spot za jubilarni Exit, koji zloupotrebljava Technotise-estetiku i u konačnom skoru šteti i jednoj i drugoj strani ovog dila. U svakom slučaju, s nestrpljenjem očekujemo sledeći svet koji će kreirati Aleksa Gajić uvereni da će "Technotise: Edit i ja" privući pažnju sveta animacije koji je inspirisao ovog umetnika.
Katarina Milovanović