Cepter je u intervjuu zagrebačkom „Jutarnjem listu“ poručio da mu Hrvatska nije dala brodogradilište u Kraljevici, pa će zato, kako kaže, jahte za milijardere graditi u Trstu.
Cepter je otkrio da od pre dve nedelje pregovara o kupovini tršćanskog brodogradilišta.
''Oduvek sam želeo i želim da se bavim brodogradnjom jer mislim da je to dobar posao, ali pod uslovom da imate poseban proizvod. Ako budem proizvodio skupocene kvalitetne jahte, za takav proizvod uvek ću imati kupca. Ja ne moram da čekam narudžinu, imam novca i mogu da izgradim jahtu, pa je onda kao gotov proizvod ponudim kupcima'' tvrdi Cepter.
Navodi se da je Cepterova jahta, trenutno usidrena na Brionima, lako uočljiva jer je u moru belih brodova, jedino njegova raznobojna i najveća od svih, što, kako se navodi, ne treba da čudi s obzirom na to da vredi oko 30 miliona evra.
Objašnjava da boje nije izabrao slučajno već zbog toga što želi da bude prepoznatljiv, pa je to učinio i sa svoja tri aviona u kojima, kako kaže, svako sedište je druge boje.
Upitan da li ima prijatelja medju srpskim ili hrvatskim biznismenima, on kaže da nema i da bolje poznaje jedino velikog proizvodjača šćera Miodraga Kostića.
Ističe da ga je u početku malo iritiralo to što su ga mediji predstavljali kao najbogatijeg Srbina jer, kaže, da on uopšte nije srpski biznismen već da je samo poreklom sa tih prostora.
''Ali, moje poslovne aktivnosti u Srbiji su male, jedva jedan posto, pa nisam srpski biznismen. Više mi to ne smeta, ustvari, ne dira me. Ja sam bisnismen u globalnoj, svetskoj priči s firmama u više od 40 zemalja, a kvalifikacija srpski biznismeni vezana je uglavnom za Srbiju i regiju'' kaže Cepter.
Na opasku da su mnogi biznismeni sa ovih prostora završili u bankrotu, pod istragom, a neki i u zatvoru poput Miroslava Miškovića, Cepter kaže:
''U svim državama u tranziciji drugačija je situacija nego u uredjenim političkim i ekonomskim sistemima. Bez pomoći političke infrastrukture, u njima je nemoguće stvoriti veliki biznis. Ne znam kako bih ovde ili u Srbiji i ja lično mogao sam napraviti posao vredan milijarde, bez obzira na svoje znanje i sposobnost. Velika je greška to što ljude često ponese novac; misle da je novac moć, pa stoga postaju neograničeno arogantni prema političarima i onima koji su ih stvarali. Ne čudi što neki završe u zatvoru. Kad bi se 'Pandorina kutija' otvorila do kraja, shvatilo bi se koliko su gotovo svi umreženi... Ipak poštujem svaki izvanredni uspeh“.
Izvor: Blic