Okružena deponijama i smetlištem, porušeni i oskrnavljeni spomenici, iskopavane i razbacane kosti iz grobova, česta su slika prethodnih četrnaest godina na pravoslavnim grobljima širom Kosmeta. Pošto "ni mrtvima ne daju mira" sve veći broj raseljenih Srba iz pokrajine odlučuje da i posmrtne ostatke najmilijih prenese u raseljeništvo, pišu Novosti.
"Čoveku, čiji identitet ne želim da otkrivam i koji je pomogao brojnim porodicama sa Kosova da prenesu posmrtne ostatke svojih najmilijih, poslala sam podatke, izvod umrlih i ovlašćenje da sve završi u moje ime, odnosno da angažuje sanitarnog inspektora kosovske opštine koji obilazi grobno mesto i daje dozvolu za ekshumaciju. Taj čovek je završio neophodnu papirologiju, kupio drveni i limeni sanduk i dovezao posmrtne ostatke mog supruga do Niša ", priča Gordana iz Kosova Polja.
Iako ne želi da otkrije koliko je platila za pomenute usluge, nezvanično saznajemo da se cena prenosa posmrtnih ostataka kreće između 1.000 i 2.000 evra, u zavisnosti od toga sa kog groblja na Kosovu se uzimaju i dokle se transportuju. Takođe nezanični podaci ukazuju da je u proteklih četrnaest godina sa groblja na Kosmetu preneto blizu 1.000 posmrtnih ostataka.
"Suprug Slobodan (58) umro je marta 1993. u Kosovu Polju, gde smo ga i sahranili. Njegove posmrtne ostatke prenela sam ove godine - na dvadesetogodišnjicu smrti, jer više nisam mogla da podnesem da prilikom svakog obilaska gledam sve to... Jedva sam pronalazila njegov grob. Na mitrovdanske zadušnice rešila sam da to prekinem", priča za Novosti Gordana Ristić (67) iz Kosova Polja, raseljeno lice u Nišu.
Papirologiju, ekshumaciju grobnog mesta i prevoz posmrtnih ostataka obavila je, kaže, uz pomoć vlasnika radnje sa pogrebnom opremom sa Kosova. Inače, njen sin Davor (28), kidnapovan je 22. juna 1999. na putu Kosovo Polje - Priština i od tad ništa ne zna o njemu.
Iako preciznih podataka o broju prenetih pokojnika nema, nezvanični podaci ukazuju da je takvih primera na stotine.
"Ranije je bilo sporadičnih slučajeva, a talas prenosa počinje posle martovskog pogroma, ali i posle skrnavljenja i rušenja groblja širom pokrajine početkom ove godine", objašnjavaju sveštenici Eparhije raško-prizrenske i opominju da Crkva ne odobrava ovaj čin. Zbog toga, rodbina pokojnika, po rečima sveštenika Steve Mitrića iz Crkve Sv. Nikole u Prištini, to čini samoinicijativno.
"U poslednje vreme sve češće na groblju nailazimo na ekshumirana grobna mesta ", priča otac Mitrić. Iako je Crkva protiv prenosa ostataka pokojnika, trebalo bi obavestiti sveštenike na tom području, kao i tamo gde se donose posmrtni ostaci.
Prema podacima Kancelarije za KiM, u proteklih 10 godina uništeno je ili oštećeno više od 5.260 nadgrobnih spomenika na 256 srpskih pravoslavnih grobalja, dok na više od 50 grobalja ne postoji nijedan čitav spomenik.
"Svi koji prenose posmrtni ostatke rođaka čine to samoinicijativno", priča Zoran Radosavljević (49), vlasnik radnje sa pogrebnom opremom u Kosovskoj Mitrovici. Za četrnaest godina on je transportovao više od stotinu posmrtnih ostataka. Procedura podrazumeva da kad neko odluči da posmrtne ostatke rođaka prebaci sa Kosova u centralnu Srbiju, nabavi potvrdu grobnog mesta gde će sahraniti kosti, izvod iz knjige umrlih, ovlašćenje overeno u sudu. Zoranova radnja je registrovana i kod prištinskih vlasti, jer bez toga ne bi mogao da dobije odobrenja sanitarnog opštinskog inspektora. Osim sređivanja papirologije i transporta, njegova obaveza je, kaže, i kupovina sanduka, drvenog i limenog. Transport kostiju iz, recimo, Podujeva do groblja u Nišu je oko 800 evra.
Prenosom posmrtnih ostataka sa kosmetskih grobalja, bavi se, po saznanjima "Novosti", i vlasnik jedne od radnji pogrebne opreme u Gračanici, inače raseljeno lice iz Prištine.
Izvor: b92