Vrelog avgusta 1963. kompanija Philips predstavila je svoj novi proizvod, audio-kasetu, izum koji je obeležio živote generacija narednih nekoliko decenija i koji ovog meseca proslavlja pedeseti rođendan.
"To je bilo veliko iznenađenje na tržištu", priseća se danas osamdesetsedmogodišnji Lu Otens koji važi za tvorca audio-kasete.
Audio-kasete su u drugoj polovini dvadesetog veka doživele pravi bum, ponajviše u muzičkoj industriji, a brojne generacije odrastale su uz kasetofone i premotavanje svojih omiljenih kaseta.
Ove kasete sastoje se od dve simetrične plastične površine, zalepljenje ili prišrafljene, sa istovetnim razmakom za pokretljive koturove prebacivanja dugačke trake. Ram kasete je standardizovan po dužini od 10 cm, širini 6,5 cm i debljini od 2 centimetra.
Kasete su dodatnu popularnost stekle sa razvijanjem sistema snimanja i presnimavanja, jer je, što danas zvuči možda neverovatno, postalo moguće da pojedinci sami kreiraju svoje kompilacije, razmenjuju ih sa drugima ili ih uz simboličan odabir pesama poklanjaju drugima.
Dolaskom CD-ova a potom i formata kao što je mp3, kasete su polako pale u zaborav. Danas audio-kasete preživljavaju najviše u svetu kolekcionara i onih koji sa nostalgijom gledaju unazad. Britanski Daily Telegraph nedavno je zvuk premotavanja audio-kasete uvrstio na listu zvukova koji nam danas nedostaju.