Volkot kao 15-godišnji dečak nije proglašen krivim, navodno zbog neuračunljivosti, a posle šest godina provedenih na lečenju u jednoj psihijatrijskoj ustanovi, izgubio mu se svaki trag.
“Džordžtaun advokat” otkriva da je ubica šezdesetih godina živeo u Džordžtaunu (Teksas), zajedno sa ocem, dr Gordonom Volkotom, profesorom biologije na Jugozapadnom univerzitetu, majkom Elizabetom i starijom sestrom Libi.
"Mrzeo sam ih, dovodili su me do ludila"
U noći četvrtog avgusta 1967., Džejms se nadrogirao lepkom, da bi zatim uzeo pušku, ušao u dnevnu sobu, gde je njegov otac čitao, i pucao mu u grudi. Nakon toga je otišao u sobu svoje 17-godišnje sestre i pucao joj u grudi i lice, a nije poštedeo ni svoju rođenu majku.
Posle toga je sakrio pušku, plačući istrčao napolje i zamolio prolaznika za pomoć, jer mu je neko upravo ubio porodicu.
Policija je zatekla histeričnog i nervno rastrojenog dečaka, koji je na kraju ipak priznao ubistva. Na pitanje zašto je to učinio, rekao je da je “mrzeo” svoju porodicu.
Na suđenju je izjavio da već izvesno vreme zna da je mentalno oboleo, a da je situaciju pogoršala zavisnost od lepka. Lekari su mu kasnije dijagnostifikovali paranoidnu šizofreniju.
Na suđenju je takođe rekao da je verovao da porodica namerava da ga dovede do ludila, da ga upropasti. Ispričao je da je majka preglasno mljackala, a da je sestra imala katastrofalan naglasak.
U razgovorima s drugovima, Džejms je spominjao da ga je otac grdio zbog duge kose, da ga ne pušta na mirovni protest, niti da nosi bedževe protiv rata u Vijetnamu.
Oslobođen zbog neuračunljivosti
Na kraju šestomesečnog suđenja, šestočlana porota, sastavljena od muškaraca, oslobodila ga je zbog neuračunljivosti. Kako je novinar saznao od sina Džejmsovog advokata, otac mu je ispričao da se jedan od psihijatara iz bolnice sažalio na njega i pozvao ga da živi s njim.
Godine 1974, Volkot je oslobođen iz bolnice. Šest godina posle ubistava, porota ga je proglasila zdravim.
Nasledio je imanje roditelja koje je ubio i primao je očevu penziju. Dve godine kasnije, legalno je promenio ime i nestao.
Budući da je veoma inteligentan (IQ 134), brzo je završio fakultet, magistrirao i doktorirao, da bi se pridružio kolektivu Univerziteta Milikin, gde je 1997. godine dobio nagradu za postignute rezultate kao predavač.
Omiljen među studentima
Oni koji poznaju profesora koji i dan-danas nosi repić, kažu da studenti misle da je “kul” i da su njegova predavanja odlično ocenjena na društvenim sajtovima.
Njegove kolege i studenti sa prezbiterijanskog univerziteta bili su šokirani kada su saznali da je pre 46 godina počinio trostruko ubistvo, ali ga ipak podržavaju.
Student univerziteta Džentri Grejder izjavila je za “Čikago san-tajms” da i posle svega poštuje profesor Seint Džejmsa i da se nada da mu razotkrivanje njegove mračne prošlosti neće uništiti život.
“Osećam se prijatno u njegovom društvu. I ne izgleda mi kao neko ko može da predstavlja pretnju za bilo koga.”
Uprkos zahtevima da podnese ostavku, univerzitet je objavio saopštenje u kome kaže da će on nastaviti da predaje.
“Univerzitet Milikin je tek nedavno saznao o prošlosti dr Seint Džejmsa. Imajući u vidu traumatična iskustva koja je doživeo u detinjstvu, nastojanje dr Seint Džejsa da sredi svoj život i ostvari uspešnu profesionalnu karijeru zaista su izvanredna”, navodi se u saopštenju.
Izvor: blic