To je odlična vest jer nije potrebno potpuno menjati životni stil i početi trčati maraton, već prestati s tih nekoliko navika koje nas debljaju. To su male promene koje nemaju veze s vežbanjem ili ishranom, a značajno mogu uticati na zdravlje i izgled.
Previše ili premalo sna
San je neophodan za zdravo funkcioniranje organizma. Naučnici su jednim istraživanjem dokazali da osobe koje spavaju pet ili manje sati dnevno imaju čak dvostruko više abdominalne masti, u odnosu na one koji spavaju oko sedam sati dnevno.
Takođe se pokazalo da osobe koje spavaju previše, više od osam sati dnevno, imaju dvostruko više abdominalne masti od osoba koje spavaju oko sedam sati dnevno. Kada ste umorni skloniji ste prejedanju, a prekomerna količina sna nas dokazano čini lenjima.
Gledanje televizora
Nije potrebno napominjati da previše vremena provedenog gledajući televizor nije zdravo, ali važno je da znate da čak i to može biti zdravije. Sve što treba je da u isto vreme radite nešto drugo.
Pranje posuđa za 30 minuta sagoreva oko 70 kalorija. Možete vežbati dok gledate televizor. Gotovo sve što radite, pa čak i čitanje, troši više energije od gledanja televizora, stoga radite bilo šta uz gledanje televizora.
Unos sokova
Naučnici ističu da nečiji rizik od nastanka gojaznosti možemo izmeriti učestalošću unosa sokova. Ako svakodnevno pijete gazirane sokove, s veštačkim zaslađivačima, značajno povećavate rizik od nastanka gojaznosti.
1/2 čaše = 26% veći rizik od nastanka gojaznosti
1/2 do 1 čaše = 32.8% veći rizik od nastanka gojaznosti
Više od 2 čaše = 47.2% veći rizik od nastanka gojaznosti
Ove vrednosti se odnose na čašu od 250 mililitara, i to pod uslovom da sokove pijete svakodnevno. Iako su ovi procenti iznenađujuće veliki, to ne znači da ne smete povremeno uživati u nezdravim sokovima, već da njihov unos smanjite što je više moguće.
Veliki zalogaji
Naučnici iz Holandije su dokazali da veliki zalogaji i nedovoljno žvakanje hrane u većini slučajeva vode prejedanju. Osobe koje ne jedu polako i dovoljno ne žvaču hranu unose čak 52 odsto više hrane od potrebnog. Svaki zalogaj žvaćite najmanje devet sekundi. Osim što ćete više uživati u obroku, mozak će imati više vremena da prepozna sitost.
Premali unos masti
Ne morate u potpunosti izbaciti mast. Istraživanja su pokazala da veliki broj ljudi misli da je mast štetnija od ugljenih hidrata i zato povećavaju njihov unos, a smanjuju unos masti. Kada biste nekoliko stotina kalorija iz ugljenih hidrata zamenili kalorijama iz masti, ubrzo bi primetili smanjenje suvišnih kilograma.
Ugljeni hidrati izazivaju nagle promene nivoa šećera u krvi. Nakon unosa ugljenih hidrata, nivo šećera u krvi se značajno povećava, ali nedugo nakon toga se počinje značajno smanjivati. Vi to osetite kao pad i rast energije, i koncentracije.
Izvor: centar-zdravlja.net