Napokon nove vesti u situaciji između Bojane, Stojketa, Dejane i Baneta! Tri dana sedim kao na iglama da bih sada saznao da razvod Bojane i Stojketa izgleda neće proći bez incidenata i u prijateljskom maniru. Prošli put sam rekao da moram da se odlučim na koju ću stranu da stanem i odlučio sam da stanem na Bojaninu.
Prvo zato što je bolja riba od Stojketa, drugo zato što će ostati samohrana majka, a svi znamo kako je tako finim, poštenim, patrijarhalnim i vernim ženama teško da se snađu u današnjem svetu.
Realno, njena tržišna cena je opala barem 80% onog trenutka kada je rodila dete, tako da će sledećeg sponzora jako teško naći i ja mislim da zaslužuje tih 4000+ evra mesečno „za bebu“ koju ima sa Stojketom. Naravno da detetu treba 4000 evra mesečno, pobogu, kakve su to zle insinuacije?! Za to vreme se zli Stojke pojavljuje sa novom devojčicom (u bukvalnom smislu reči devojčica) po medijima čisto da dete jednog dana kada bude guglovalo njegovo ime može da vidi uporedo slike tate i mame sa jedne; i tate i one ne preterano starije od njega tete sa kojom je tata bio posle mame sa druge strane.
I dok čekamo šta će se dalje desiti u okviru ovog najvažnijeg dešavanja u Srbiji, opet se nekako kao sporedna nameće i tema rekonstrukcije Vlade Republike Srbije. Pored Đomlice i Mrkija moramo da se dotaknemo i nekih drugih kadrova, čisto da ne ispadne da favorizujemo neku političku opciju, jer su sve podjednako loše i odgovorne za džumbus koji se dešava u našoj politici poslednjih godina.
Goran Knežević – odlazeći ministar poljoprovirede, šumarstva i vodoprivrede je čovek za koga prosto nisam siguran da li da ga kvalifikujem kao kadar DS-a ili SNS-a. Ako bih gledao aktuelnu partijsku knjižicu – očigledno SNS. Ako bih gledao optužbe o sistemu potkradanja Zrenjanina, čiji je bio gradonačelnik, očigledan je DS šablon. Doduše, ove optužbe nikada nisu dokazane i sud ih je odbacio 01.11.2012. tako da ostaje da se 150 miliona dinara proneverilo samo sebe i da je davanje gradskog zemljišta u zakup ispod cene sasvim legitiman način postupanja jednog gradonačelnika. Nekada nagrađivani gradonačelnik i jedna od najsvetlijih tačaka lokalne politike u Srbiji, čovek koji je „pretio“ da Zrenjanin pretvori u centar razvoja Vojvodine i radio na tome da Vojvodinu pretvori u razvojnu silu unutar Srbije, nasuprot recimo Pajtićevim željama da se Vojvodina izdvoji iz Srbije, pao je prilično nisko sa svojim prelaskom u SNS i radom na ministarskoj poziciji.
Iako je sve što zna o političkoj (ne)sposobnosti i lošoj demagogiji naučio tokom višegodišnje karijere u DS-u koji je šmekerski napustio i pobegao iz njega početkom 2010. godine kada je video da taj brod polako tone, ipak je do mesta ministra dogurao zahvaljujući svojim vezama i članstvu u Srpskoj Naprednoj Stranci. Čuj mene Velikoj Regularnoj (masonskoj) Loži Srbije, mislio sam na Srpsku Naprednu Stranku. Odmah da utvrdimo i da nemam ništa protiv Masona - naprotiv; samo smatram da veze ili položaj u okviru ovog udruženja nisu baš najbolja kvalifikacija za vođenje države.
Elem, kada su ga dve godine kasnije (april 2012.) upitali zbog čega je prebegao govorio je kako je DS napustio zbog njihove političke koalicije sa SPS-om sa kojom on ne može da se pomiri. Naravno da to nije imalo nikakve veze njegovim hapšenjem od 2008. godine, provođenjem skoro 14 meseci u pritvoru i činjenicom da Pajtić njegov predlog o izmeni izbornog sistema u Vojvodini nije hteo ni da sasluša. Nego, Goksi, prijatelju, gde ode baš u SNS koji je jedina stranka na vlasti od 2000. godine pored DS-a koja je ušla u direktnu koaliciju sa SPS-om? Naravno, ne računajući njihove koalicione partnere PUPS i JS sa kojima istupaju na izborima.
Foto: Beta
I prođe njegov prebeg nekako, što mu ne možemo uzeti za zlo, jer su i mnogi drugi to uradili u tom nekom periodu, što je moralno i ideološki ljigav ali politički potpuno opravdan potez, jer politika nije sport i nije važno učestvovati nego je važno pobediti, te je prikloniti se pobedniku sasvim korektan izbor. Debatu o simbiozi morala i politike ćemo ovde zaobići.
I pređe Goran trnovit put od „kk Proleter“, preko osvajanja Kupa Radivoja Koraća sa Partizanom, zatim narodnog poslanika, gradonačelnika Zrenjanina sve do mesta ministra. Kad niotkuda - afera Aflatoksin. Sećate se pričice o zatrovanosti mleka kancerogenim aflatoksinom, čije su ime i disleksična dvogodišnja deca naučila tokom dvomesečnog silovanja medija ovim slučajem? Dozvoljena količina je bila 0.05 mikrograma po kilogramu a u našem mleku je bila gotovo deset puta veća. I pojavljuje se ministar poljoprivrede i izjavljuje da je našao rešenje. Uzbuna, čuju se sirene (što bi rekla Severina), masa je u transu – kad kaže Goran Knežević, ministar: „Pomerićemo granicu dozvoljenog nivoa aflatoksina sa 0.05 na 0.5 mikrograma po kilogramu i samim time mleko se više neće smatrati toksičnim.“ Ljudi u čudu, gledaju se međusobno, nemaju pojma da li ih podjebava ili je ozbiljan – kad on, ispostaviće se, mrtav ozbiljan. Čak je i profesor Mihajlo Ostojić rekao da je i 0.05 toksično po ljude, ali Goran zna bolje. Toliko bolje da je na konferenciji popio dve čaše mleka različitih proizvođača kako bi nas uverio da je to što govori istina!
Analize i superanalize mleka, nekoliko meseci kasnije sve smo zaboravili i ponašali se kao da nismo mesecima pre toga pili mleko čija će se toksičnost pokazati u godinama koje dolaze negde na Institutu za Radiologiju u okviru KC Srbije. A ministar Knežević je primenio stari politički manevar „ako se pravim da problem ne postoji, možda nestane sam od sebe“. Rekao je tada Goran Knežević da će „neko morati da odgovara za ovo“, ni ne razmišljajući o tome da bi on kao ministar trebalo da snosi odgovornost za tako nešto. Jer u Srbiji će pre krava da snosi odgovornost za toksično mleko nego ministar poljoprivrede i pre će deca da snose odgovornost za poništavanje male mature nego ministar obrazovanja i pre će sudije da snose odgovornost za lošu reformu sudstva nego ministar pravde i pre će satelit da snosi odgovornost za to što je bespotrebno iznajmljen milionima naših evra nego ministar odbrane i pre će narod da snosi odgovornost zbog toga što postoji nego bilo koji političar zbog problema koji je napravio vršeći poverenu mu dužnost.
Sve u svemu – Goran Knežević svakako nije ono najgore što srpska politička scena ima da ponudi, kako po pitanju morala tako ni po pitanju političke sposobnosti. Daleko je od toga. Nije on Mlađan Dinkić ili Milutin Mrkonjić, daleko bilo. On jednostavno ne zna da radi posao koji mu je poveren. Zaista ne zna. On nema nijednu stručnu kvalifikaciju da bude ministar resora koji mu je poveren i svima je jasno da mu je to mesto dato kao nagrada za vernost ili štagod SNS-u i zalaganje u Regularnoj loži Srbije. Manje-više svaki kadar koji je SNS postavio na ministarsko ili neko visoko mesto je niskokvalifikovan i za tu poziciju nestručan kadar čije su glavne vrline poslušnost i činjenica da ih je lako kontrolisati. A kada se tako ponaša stranka sa 40%+ glasačkog tela, to je velika tragedija za jednu državu.
U svakom slučaju, bivši ministre Gorane Kneževiću, ja Vam predlažem da se povučete nazad u Zrenjanin u kojem Vas još uvek cene i poštuju. Probudite se ujutru, popijete pola litre mleka, uzmete Džordanke i idete na teren za basket da šutirate trojke i sa suzicom u oku se sećate tog trofeja Kupa Radivoja Koraća u svojim rukama. U tome ste briljirali a ministrovanja se manite, nije to za vas.