Broj zabrana pušenja na otvorenim prostorima skoro se udvostručio u proteklih pet godina i sada je pušenje zabranjeno na blizu 2.600 takvih javnih mesta, navodi AP.
Neki stručnjaci, međutim, tvrde da nema dovoljno medicinskih dokaza da dim od cigareta na otvorenom može naneti štetu zdravlju dece i odraslih u okolini pušača.
Rezultati stotina istraživanja su pokazali da postoji veza između udisanja nikotinskog dima u zatvorenim prostorijama i zdravstevnih problema poput srčanih oboljenja. Zbog toga su uvedeni zakoni o zabrani pušenja, na osnovu kojih je sada zabranjeno zapaliti cigaretu u skoro polovini barova, restorana i na radnim mestima.
U istraživanjima je jasno ustanovljeno da čak i kratkotrajno izlaganje dimu od cigareta u zatvorenoj prostoriji može dovesti do zgušnjavanja krvi i povećati sklonost ka začepljivanju krvnih sudova.
Stalno izlaganje je još opasnije i može dovesti do povećanja holesterola, povećati rizik od njegovog taloženja u arterijama, kao i rizik od bolova u grudima, slabosti ili infarkta.
Zvaničnici ministarstva zdravlja smatraju da nema razloga da se ne zaključi da se isto može dogoditi od udisanja dima na otvorenom.
"Ne postoji količina pasivnog pušenja koja nije rizična", kazao je Brajan King, stručnjak za pasivno pušenje iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Međutim, nije lako precizno utvrditi kakvo dejstvo na zdravlje ima dim od cigareta na otvorenom prostoru.
"Ako možete da osetite njegov miris, onda je on očigledno prisutan", kazao je Džejms Ripejs, naučnik-konsultant koji se bavio istraživanjem iz te oblasti.
U dva manja istraživanja testirano je više od 12 nepušača u restoranima na otvorenom u Džordžiji u kojima je pušenje bilo dozvoljeno. U analizama pljuvačke otkriven je značajan porast količine kotinina, supstance koja se proizvodi kada organizam metabolizuje nikotin.
Ali, to ne znači da to izaziva hroničnu bolest.
(Izvor: Tanjug, Press)