Povodom 12. avgusta - Dana mladih, psiholog Žarko Trebješanin smatra da položaj mladih nije dobar, da se oni suočavaju s brojnim problemima i da nemaju razloga da slave dok se ne reši njihov najveći problem - nezaposlenost.
On je dodao i da se današnje generacije umnogome razlikuju od ranijih koje su bile nosioci pobuna, a sada su "pasivni i nemaju viziju i energiju".
Trebješanin smatra da se mladima danas ne pruža prilika u dovoljnoj meri, što za posledicu ima veliko nezadovoljstvo, a što opet dovodi do huliganizma na stadionima i u školama.
Mladi dugo ne mogu da se osamostale i zasnuju porodicu, već žive kod roditelja, podseća Trebješanin i dodaje da to nije problem samo mladih u Srbiji, već u čitavoj Evropi.
I poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić smatra da se mladi danas suočavaju s problemom kao što su velika nezaposlenost i nemogućnost da započnu na vreme izgradnju profesionalne karijere i zasnivanje porodice.
Ona upozorava da su mladi, pored toga, izloženi i diskriminaciji.
"Naravno, tu su sa aspekta ostvarivanja prava u jednakim uslovima najugroženiji mladi iz manjinskih zajednica, a kada to kažem mislim na Rome, posebno na Romkinje koje su diskriminisane i u svojoj, ali i u široj društvenoj zajednici", rekla je Petrušićeva.
Prema njenim rečima, pored pripadnika romske zajednice, žrtve diskriminacije su mladi s invaliditetom i pripadnici seksualnih manjina.
Petrušićeva je istakla i da je obeležavanje Međunarodnog dana mladih prilika da se ukaže na probleme koji treba da brinu čitavu zajednicu - da su baš među mladima visoko rasprostranjeni stereotipi, predrasude i diskriminatorski stavovi.
"Možete sresti one koji izražavaju otvoreno rasističke, seksističke, homofobične i druge diskriminatorne stavove. Istraživanja koja su poslednjih godina sprovedena pokazuju da se 70 odsto srednjoškolaca ne bi družilo s Albancima, Bošnjacima, gejevima i lezbejkama", kazala je Petrušićeva.
Ona je istakla da zabrinjava i to što mladi relativizuju pojavu diskriminacije, a mnogo više mladih, nego što je to slučaj sa odraslima, kaže da bi dopustilo uskraćivanje prava pojedincima zbog određenih ličnih osnova.
"I to je nešto što treba da nas brine, jer pokazuje da naše obrazovne institucije i obrazovni program nisu takvi da omogućavaju da mladi budu oslobođeni predrasuda, da nauče da budu tolerantni i uvažavaju pravo svakoga da bude različit", smatra Petrušićeva.
Zato je, dodala je poverenica, pred obrazovnim institucijama, medijima, nevladinim organizacijama, ali i institucijom koju vodi, veliki zadatak s ciljem suzbijanja stereotipa i predrasuda, kao i pravljenje obrazovnog sistema koji bi razvijao sve veštine za život u demokratskoj zajednici, što podrazumeva razumevanje ljudskih prava i razvijanje tolerancije kod mladih.
Ona je istakla da je to regulatorno telo preporučilo Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pre skoro dve godine, da se pozabavi revizijom nastavnog materijala kako bi se iz nastavnih sadržaja izostavili stavovi koji kod učenika na neki način raspiruju diskriminatorski stavovi.
Preporučeno je da resorno ministarstvo što pre ispuni zakonsku dužnost i donese poseban akt, pravilnik koji će omogućiti da se u školskom sistemu adekvatno reaguje na slučajeve diskriminacije.
"Takav podzakonski akt, koji je bio obavezan, nije donet. On je još u fazi nacrta", rekla je Petrušićeva, apelujući da se on što pre usvoji.
(Izvor: Tanjug, B92)