Da ste se družili sa neobičnim i jedinstvenim naučnikom kakav je bio Pal Erdeš, verovatno bi vam upao u kuću u pola noći sa željom da zajedno rešavate matematičke probleme. Rekao bi: “Moj um je otvoren!“.
Morali biste i da mu perete veš, a ako u pet ujutru dobije inspiraciju da radi, praviće buku lupajući u šerpe i lonce dok se ne probudite i pridružite mu se u radu.
Njegovi savremenici tvrde da bi na najbolji način izvukao ono najbolje iz vas i predstavio vam mnoge interesantne ljude. Ukratko, bili biste ponosni svedok života genija koji je teoriji brojeva, kombinatorici, teoriji relativiteta, analizi, grafici i ko zna još čemu dao ogroman doprinos.
Do svoje smrti (1996. godine) čuveni matematičar iz Mađarske, Pal Erdeš, bio je veoma aktivan u svakom smislu i do kraja je sledio svoje životne principe. Voleo je da ih deli sa drugima kako bi svako postigao najviše što može, piše Bizlife.rs.
Tako bi i vas naučio tri osnovne lekcije:
Ako želiš da budeš najbolji, trebaju ti sati.
Nikada nemoj stati. Radi i radi. Erdeš je čak kao sedamdesetogodišnjak izdao više radova nego matematičari za ceo život. Objavio je oko 1.500 naučnih radova. Neprestano je razmišljao o problemima i zapisivao moguća rešenja i razrade. Rekao bi vam i da je najvažnije da u matematici i u životu postavite DOBRO PITANJE. Uspešni ljudi se ne fokusiraju samo na pravo rešenje. Važnije je fokusirati se na pravi problem. Svako može da postavlja pitanja, ali Erdeš je u tome bio neprevaziđen.
Od vitalnog značaja je da se umrežite.
Erdeš je znao mnogo ljudi i čak postoji podatak da je na naučnim radovima sarađivao sa 485 naučnika. Njegovi savremenici tvde da nikada nije bio ljigavac koji se penje društvenim lestvicama kako bi izvlačio korist. Želeo je da sarađuje sa što više njih i želeo je lično da se uveri u kvalitet nekih ljudi. Postoji priča i da je dao 1.000 dolara studentu Glenu Vitniju da upiše Harvard, ali tek pošto se uverio da je momak genije. Nekoliko godina kasnije nije želeo da uzme novac nazad, već je zamolio Glena da sa tih 1.000 dolara uradi istu stvar. Dakle, razmenjujte mišljenja, radite sa što više ljudi i lično se uverite u njihov kvalitet.
Pronađite svoju strast.
Pol Erdeš je veoma dobro znao šta voli i sledio je svoju ljubav. Strast koju je osećao prema matematici i brojevima bila je nezaustavljiva i nije mu dala mira da živi na jednom mestu. Putovao je mnogo, živeo na četiri kontinenta u potrazi za matematičkim problemima i naučnim saradnicima. Ni malo nije bilo neobično da pokuca na vrata kolege matematičara sa rečima da mu je um otvoren i tu bi i ostao nekoliko dana u radnoj atmosferi. Kada bi mu dosadilo, išao bi dalje - od univerziteta do univerziteta, od matematičara do matematičara, od matematičkog problema do matematičkog problema. Želja za radom i ljubav prema svom poslu od Erdeša su napravili jednog od najvećih matematičara koji je bio siguran u svoje reči: “Čovek je ’umro’ onog momenta kada prestane da se bavi matematikom, a ’otišao je’ kada je stvarno mrtav...“. Oni koji su ga poznavali uvereni su da je iz svog života izvukao maksimum sreće koji se mogao izvući. Ljubav prema onom što radite po Erdešu je izgleda jedini put do najveće sreće u životu.